Радници „Трепче“ на северу Косова и данас су протестовали на путу Приштина-Рашка, испред флотације у Лепосавићу и у селу Рударе, због новог нацрта закона о Трепчи који је јуче усвојила влада Косова без српских гласова. Нацрт закона који би требало да се у петак нађе пред посланицима у скупштини Косова предвиђа да 80 одсто власништва комбината Трепча буде у власништву Косова, док би 20 одсто припало запосленима.
Српски посланици већ су најавили да неће подржати тај закон, али и да ће повући своје гласове у случају гласања о демаркацији границе Косова са Црном Гором. Са друге стране, албанска штампа пише да ће посланици косовске опозиције највероватније тражити да се у закон о Трепчи угради амандман према којем би сви који су „због етничке дискриминације деведесетих прошлог века“ отишли из Трепче добили обештећење.
У исто време, косовска штампа се бави и разлозима због којег је влада Косова пожурила са тим законом, спекулишући да би то могло да има везе са немачком и америчком понудом коју су добили за продају Трепче.
Генерални директор „Трепче“ Јован Димкић за Спутњик је рекао да је на северу Косова одржан састанак којем су присуствовали сви градоначелници и представници привремених органа из општина где се налазе капацитети Трепче, као и представници синдиката „Трепче“, Канцеларије за Косово и Метохију и представници Срба у косовским институцијама. Према његовим речима, донета је одлука да се не прихвати иницијатива Приштине, као и одлука о наставку јавних протеста у организацији синдиката и менаџмента „Трепче“, који ће почети сутра у 12 сати у селу Рударе, у општини Звечану.
На питање да ли је могуће да Србија заустави намере Приштине, директор тог српског гиганта је рекао:
„У правном смислу врло је тешко поверовати да би некаква одлука Скупштине или Владе Србије могла одлучујуће да утиче на одлуке владе Косова и доношење закона у скупштини Косова.“
Иако је Трепча већ годинама подељена на два дела: „Трепча север“ и „Трепча југ“, она је и даље јединствено правно лице, које ради као две одвојене целине. На северу је ситуација стабилна, а од 2005. године предузеће је у ликвидном стању са око 3.000 запослених. „Трепча“ поседује право на експлоатацију минералних ресурса и има респектабилне технолошке ресурсе у свим областима којима се бави. Међутим, Димкић каже да је немогуће рећи колика је стварна вредност Трепче, иако напомиње да се она највише огледа у њеним рудним резервама и у експлоатационим правима.
„Номинална вредност Трепче и неких њених основних средстава са опремом је, према неким проценама, око 300 милиона евра. Али ово је вредновање само по једној методологији, која није ни потпуна ни свеобухватна, тако да највећа вредност управо лежи у рудним резервама, које не улазе у поменуту вредност“, наводи он.
Он каже да су спекулације да су капацитети Трепче према неким студијама толики да их је могуће рабити још 200 година. Како каже, урађена геолошка истраживања говоре да има утврђених резерви за неких седам до 10 година експлоатације.
„Али то је активност која се увек обнавља, геоистраживања се врше и њихова сврха је да открију нове депозите и врло је вероватно да ће их открити на местима која су у продужетку, или која су у сличном региону са постојећим депозитом“, објашњава он.
На нашу примедбу да се велики део рудника протеже кроз централну Србију и питање како мисле да са Приштином реше тај проблем, наш саговорник одговара:
„Влада Косова очигледно то не узима у обзир, а тачно је да се на северу Косова у лепосавићком басену, рудници ’Црнац‘ и ’Бело Брдо‘ протежу са обе стране административне линије, а да ми свих ових година више руде експлоатишемо са територије централне Србије, него са територије Косова и Метохије. Међутим, руда се из рудника извози на откопима који се налазе на територији Косова и Метохије, а у Лепосавићу је и флотација где се прерађује“, објашњава Димкић, напомињући да Приштина о томе не размишља.
Он додаје и да би била велика опасност ако би Влада Србије укинула лиценце које „ми имамо као друго правно лице ’Рударско–металског–хемијског комбината Трепча‘“, који је регистрован у Републици Србији, јер би тада морало да се престане са радом у рудницима. Међутим, Димкић каже да Влада Србије има интересе да, пре свега, 3.000 људи не остане без посла.
Власници „Трепче“ су иначе Фонд за развој Републике Србије, Република Србија, односно Влада Србије као њен репрезент. Србија преко Фонда за развој има 58 одсто власништва над Трепчом. Удео имају и ЕПС, „Југобанка“, „Прогрес“ и радници, којих је тренутно око 2.500.
Питање српске имовине на Косову иначе је утемељено у Резолуцији 1244 УН.
Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. године процену да резерве у Трепчи износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра, да су резерве никла 185.000 тона, кобалта 6.500 тона, а фероникла чак 15 милиона тона.
Са севером Космета граничи се Рогозна, која територијално припада Новом Пазару. На тој планини злато се копало још у средњем веку, а пре неколико година Геозавод из Београда и неке стране компаније утврдиле су да практично цела планина лежи на бакру, сребру и злату.
Количина метала у руди креће се од 1,2 до 1,6 одсто, а из једне тоне бакарног концентрата може се, уз остале метале, извући између шест и седам грама чистог злата. У борби за контролу над Трепчом, странци на Косову рачунају и на то српско богатство које, нажалост, држава Србија не користи.
