Колико је појава „Викиликса“ утицала на свет политике и новинарства и да ли један од најтраженијих људи на свету може да утиче на исход америчких избора? Према речима Љиљане Смајловић, председнице Удружења новинара Србије, то зависи од тога колико су открића која Асанж има експлозивна.
„Мејлови Демократског националног комитета играли су важну улогу у току изборне кампање и свакако нису ишли наруку Хилари Клинтон, без обзира на то што се већина људи већ махом определила. Међутим, познато је да ће ове изборе решити излазност, односно да ли ће људи који би ’зачепили нос‘ и гласали за једног од кандидата остати код куће или ће изаћи у великом броју. Дакле, све оно што је негативно за Хилари Клинтон може да утиче, ако не да неко гласа за Трампа, а оно да остане код куће, јер му је мука од свих тих неповољних информација о госпођи Клинтон, односно од свих информација које не уносе поверење у јавност када је реч о њеном интегритету“, објашњава Смајловићева.
Она за Спутњик каже да је улога Асанжа и „Викиликса“ огромна, јер он не само да је разорио стереотипе који су били светиња, већ је и променио начин на који генерације новинара схватају свој посао.
„Мислим да је натерао и водеће медије да буду мало сумњичавији према званичним верзијама које добијају од својих колега са факултета који су се, уместо у медијима, запослили у ЦИА, Пентагону или Стејт департменту. Мислим да је ’Викиликс‘ постао релевантан извор информација и да је натерао новинаре да се не држе само званичних верзија и извора, већ да траже позадину и лоше намере чак и код тих важних, америчких установа које су раније биле ван сумње“, каже Смајловићева.
Она додаје и да је „Викиликс“, између осталог, јавности указао на то колико је важно преузети одговорност за све што се изговара или пише.
„Он је променио начин разговора о новинарству и доказао да је транспарентност нешто што је битно јер када би људи знали да ће све изаћи на видело, другачије би се понашали. Можда то није добро због заштите приватности, али мислим да је то важно оружје у бици за пристојне демократије у свету. Када би политичари морали да страхују да се све што кажу може једног дана чути у главним вестима на телевизији, постоје многе ствари које не би говорили и чинили, а по свој прилици би било добро да не чине оно чега би се стидели у јавности“, оцењује Смајловићева.
И новинар Никола Врзић сматра да је Викиликс направио праву револуцију у свету и променио начин на који многе ствари функционишу, јер тајне држава и влада више нису онако тајне као што су биле до појаве Џулијана Асанжа.
„Викиликс је тајновит у погледу броја и идентитета својих запослених, што с разлогом правдају жељом да заштите своје изворе, јер сајт почива на „звиждачима“, људима из самих институција који су спремни да доставе податке о незаконитом или неморалном понашању својих влада, које ’Викиликс‘ потом проверава и објављује“, објашњава Врзић.
Ипак, „Викиликс“ није у потпуности успео да заштити идентитет својих сарадника, каже Врзић, о чему сведочи случај Бредлија Менинга, америчког војника који је 2010. године доставио Викиликсу америчке дипломатске депеше и који је ухапшен и осуђен на 35 година затвора.
„Викиликс“ наводи да се финансира искључиво од донација обичних грађана.
„Они на свом сајту експлицитно наводе да не примају донације или помоћ од било које владе или организација које финансирају невладине организације, попут Сорошевог или Рокфелеровог фонда. Такође сарађују са великим бројем медијских кућа широм света, које објављују информације до којих долази ’Викиликс‘“, каже Врзић.
Највећа опасност која прети „Викиликсу“ је да добију лажне информације, односно да им неко подвали документе како би дискредитовао сајт.
„Зато посебну пажњу посвећују провери докумената у чији посед долазе. Успели су чак и да објаве планове организација које су правиле стратегије за дискредитацију ’Викиликса‘, што се овим организацијама вратило као бумеранг“, наводи Врзић.
