Знамо колико је Алеп стратешки важан у сукобу у Сирији, али занимљива је чињеница да нико не помиње да је Алеп насеље са најдужом континуираном настањеношћу у историји људске цивилизације, под заштитом Унеска. Та чињеница фасцинира, а и неке ствари можда чини јаснијим.
— Оно што је усуд Алепа, античког Халаба, од првих трагова настањености јесте фантастична геополитичка позиција. Колико му је то помогло да се развија и да од најстаријих времена постане једна од најважнијих тачака трговачке размене у светским токовима, толико му је и одмогла, јер се од најранијих дана постојања налазио на мети великих сила. Понекад је успевао да се у сукобима великих мудром политиком својих владара наметне као језичак на ваги који је претегнуо, што му је помогло да избегне сукоб. Понекад се, ипак, нашао на мети великих разарања, као данас. Иначе, захваљујући археолошким истраживањима континуирана настањеност у Алепу може да се прати од шестог миленијума пре наше ере, а вероватно сеже и даље у прошлост и то га чини специфичним местом у историји људске цивилизације.
Мало се говори о томе да терористи тргују археолошким благом и уметнинама које су покрали. Каква су Ваша сазнања? Мислите ли да је то организовано, да крађу контролише неко ко заправо споља управља тим покретом, неко ко врло добро зна о чему се ради?
— Тешко је одговорити на то питање, али упада у очи чињеница да ДАЕШ бира локалитете. Знамо шта се догодило у Мосулу, у Хатри, били смо сведоци онога што се дешавало у Палмири, кад се сукоби окончају, видећемо шта се дешавало у Алепу. Део артефаката са тих локалитета и из музеја завршио је на црном тржишту. У неколико наврата је чак и у великим аукцијским кућама било ситуација, скандала, да се на званичним аукцијама појаве артефакти који су нелегалним каналима стигли са тих локалитета и из музеја. Није тешко претпоставити да се једним делом ДАЕШ финансира управо продајом тих предмета.
Да ли вас то што се дешава у Сирији подсећа на инвазију на Ирак и дешавања у музеју у Багдаду?
— Управо тако. Једна од последица тог сукоба било је и пљачкање музеја у Багдаду. Не могу да употребим други термин, тај ми се чини најадекватнијим. Збирка је била евакуисана, артефакти су склоњени, међутим, кад су војници ушли у ту зграду, врло јасно, врло плански су одређени делови збирки идентификовани и однети. Неки су касније враћени, а многи су неповратно изгубљени.
Западни медији оптужују Русију да током њених интервенција из ваздуха страдају цивили, да ли мислите да неки војник из земље са тако богатом историјом и културом може себи да дозволи да изда наређење да се гађа археолошко налазиште?
— Сваки ратни сукоб носи цивилне жртве, наравно, одговорност сваке стране је да поведе рачуна да се те жртве сведу на минимум. Усудићу се да кажем да су људски животи на сву срећу обновљиви, наравно, свако страдање је страшно, сваки људски губитак. Али оно што је подједнако страшно, то је уништење културног наслеђа. Палмиру можемо да обновимо, али античка Палмира и обновљена Палмира нису исто.
Сиријци, који су тек после антиколонијалне побуне против Француске завладали тим простором, одлучили су да преузму ствар у своје руке. Да ли верујете у снагу и одлучност сиријског народа, да ли Сиријци знају шта, између осталог, штите на тој територији?
— Верујем да знају. Верујем да Сиријци имају потенцијала да за себе створе бољи свет, у коjeм ће имати више услова за бољи живот, више могућности да устроје и своју државу и своје животе на начин који ће њима бити најприхватљивији.
Алеп памти проповедања првих хришћана, арапска освајања, Византију, био је инспирација многима, Агата Кристи у њему је започела писање „Убиства у оријент експресу“, „Драгуљ Леванта“ је инспирисао многе.
— Верујем да је свако ко је боравио у Алепу могао да нађе инспирацију за стварање књижевног вела и других уметничких дела. То је једна од тачака на кугли земаљској која ту цивилизацију заиста чини цивилизацијом. Дугујемо му да водимо рачуна о културном наслеђу које се на у њему налази, али и у целој Сирији.
