Научници, међутим, нису сигурни да ли су њихови прорачуни око величине и својстава планете која је прозвана „другом Земљом“ добра или лоша вест за оне који се надају да ћемо у будућности отићи да живимо тамо.
Научници кажу да би присуство воде могло да значи да је Проксима б стеновита планета са океанима као и Земља, али и да је то планета која је у потпуности прекривена океаном.
Проксима б се налази на 7,5 милиона километара од своје звезде, што је отприлике десетина удаљености Меркура од Сунца. Та удаљеност, како наводе са француског института, не би требало да буде препрека задржавању воде на површини.
Проксима Кентаури је мања звезда од Сунца и око 1.000 пута слабија, а астрофизичари ЦНРС-а кажу да је у орбити која јој омогућава да се вода задржи на површини, чиме се може поставити питање око могуће настањивости те планете.
Астрофизичари су израчунали да је полупречник планете између 0,94 и 1,4 полупречника Земље, као и да уз 1,3 Земљине масе вероватно има текућу воду на површини, тако да може имати и облике живота.
Међутим, тек кад се дође до прецизних података о полупречнику планете знаће се како она изгледа.
Научници имају теорије за максималну и минималну процену.
У једној је планета изузетно густа и вода на површини би вероватно заузела 0,05 одсто њене масе. У другом сценарију, Проксима б је пола водени свет, а пола стеновит, односно прекривена је слојем океана дубоким до 200 километара.
Из ЦНРС-а кажу да би у тим екстремним условима планету могао да прекрива танки слој атмосфере, због чега би могла бити потенцијално настањива.
Проксима Кентаури нама је најближа звезда, удаљена четири светлосне године, и засад је и даље прилично недостижна.
