Морел, који је и бивши заменик шефа ЦИА, сматра да одговор САД мора да буде „сразмеран нападу“. Кривична истрага и санкције против појединаца послужиће само као упозорење.
Према писању „Њујорк тајмса“, амерички „одговор Русији могао би да буде прилично једноставан — да се ангажују владини сајбер-војници како би Кремљ добио своју порцију штетних програма“.
Морел, међутим, сматра да не треба примењивати таква средства. Како наводи сам лист, „није јасно како би САД могле да осигурају оно што генерали зову ’контролом над ескалацијом‘, односно увереност да ће Америка у потпуности успети да контролише исход таквог сукоба“.
Треба ударити на оно због чега „дрхти“ руски председник Владимир Путин, сматра саветник Клинтонове, који ће, према оцени америчког листа, уколико она победи на изборима, највероватније заузети једну од функција у америчкој обавештајној служби.
„Морел се заложио за два приступа: строге санкције за целу руску економију и агресивни програм на ’Гласу Америке‘, који би Русима говорио о томе да је Путин заинтересован само за сопствено величање и да прети јединој нади за економију земље — интеграцији са Западом“, пише „Њујорк тајмс“.
Саветник Клинтонове, међутим, сматра да би оба приступа могла да буду проблематична током саме реализације. Мало је вероватно да ће се Европа придружити санкцијама, јер би то значило одустајање од руског гаса, а програми „Гласа Америке“ — „реликта Хладног рата“ — имаће спор утицај, уколико уопште могу да врше утицај у епохи интернета, пише „Њујорк тајмс“.
У петак су Министарство за унутрашњу безбедност и Канцеларија директора националне обавештајне службе САД у заједничком саопштењу оптужили Русију да је умешана у хакерске нападе на америчке политичке организације.
Руски председник Владимир Путин је раније саопштио да није упознат са нападима на сервер Демократске партије, те да се Русија на државном нивоу никада тиме није бавила.
У Кремљу је саопштено да су оптужбе на рачун Русије у вези са хакерским нападима „апсолутно неосноване“.
