У свету је све приметније јачање антиглобалистичких покрета, а број противника либерализације трговине све је већи, чак и у земљама попут Немачке. О томе да ли ће сиромашни успети да се одупру лобију богаташа, којима одговара глобализација и трговина без граница, Јелица Путниковић је у емисији „Енергија Спутњика“ разговарала са уредником портала „Макроекономија“ др Мирославом Здравковићем и проф. др Божом Драшковићем, сарадником Института економских наука.
Драшковић сматра да још није наступило доба великих антиглобалистичких покрета. Како каже, представници крупног капитала заступници су тезе да се не ограничавају слободни токови генерисања профита, док се глобализацији противе они који су губитници у том процесу.
„И у земљама које су главни заговорници глобалних токова финансијског капитала и роба постоји страх радника и синдиката да даљи токови глобализације могу изазвати проблеме. Од осамдесетих година прошлог века континуирано тече процес концентрације богатства у рукама све мањег броја људи, и сиромашења све већег броја људи. Зато се јавља класичан проблем неједнакости, као кључни проблем савременог капитализма, због опасности да ће неједнакости изазвати социјалне немире и сукобе“, каже Драшковић.
Сличног става је и Мирослав Здравковић, који сматра да нема озбиљних антиглобалистичких покрета, јер су постојећи углавном наручени и представљају ствар интереса.
„Садашњу ситуацију можемо упоредити са Великом кризом тридесетих година прошлог века, која се завршила светским ратом. Данас криза траје пуних осам година, од 2008. године, без решења. Свет се нашао у новом проблему са таласом избеглица, где проблем није глобализам већ фашизам. Фашизам је врло запаљива идеологија сиромашних у земљама које ће лакше показати на избеглицу и рећи да је он крив за њихов положај, него што ће своје незадовољство уперити против глобалних владара и крупног капитала“, упозорава Здравковић.
Према његовим речима, ако Европска унија почне да се распада, а на то указује „брегзит“, то ће бити болан процес по крупни капитал колико и појава фашизма и јачања ултрадесничарских снага које ће бити немогуће контролисати.
Др Божа Драшковић сматра да свет треба да иде у процес глобализације, али не у интересу уских богатих група у свету, повезаних са политичком моћи. Он упозорава да је направљен систем у којем постоји савез између најбогатијих и политичких структура, које владају најмоћнијим државама у свету, и којима сметају синдикати и радници који траже своја права.
„Проблем глобализације није ни црн ни бео. Црн је ако ради у интересу мањине, а добар је ако ради у интересу већине, на глобалном плану. Позитивни токови глобализације огледали би се у уравнотеженом нивоу развоја, без прљавих игара налик оним са Либијом око ресурса, што је довело до сиромашења некада изузетно богате земље, или игара као што је дужничко ропство земаља са хартијама од вредности које никада неће моћи да врате. Те негативне ствари генеришу социјалне, политичке и културолошке проблеме“, напомиње Драшковић.
Како наводи, проблем глобализма треба посматрати из више углова, историјских, економских, социјалних, демографских.
„ММФ и Светска банка подржавају крупни капитал, јер су његови чиновници. Они виде да ће бити проблема у будућности са социјалним аспектима крупног капитала, али не нуде решење“, каже Драшковић.
Мирослав Здравковић напомиње да од глобализације корист има само крупан капитал, а да Србију очекује даља распродаја националног богатства, која води даљем сиромашењу становништва. Пораст глобализације, како истиче, утиче и на демографску слику земаља широм света, па и Србије.
„Ове године пад броја рођених у Србији је већи од 5 одсто, што је цифра која никога не дотиче, а морала би бити аларм да се угледамо на Русе и то како су они, од тога да имају огроман одлив становништва током деведесетих година прошлог века, почели да цене живот и сада имамо у Русији брачне парове са двоје и више деце. Поред пада наталитета опада и број пензионера, па ускоро неће бити потребе за уштедама, јер се број пензионих чекова за исплату драматично смањује“, упозорава Здравковић.
