У званичном саопштењу компанија позива све власнике „самсунг галакси ноута 7“ да искључе своје мобилне телефоне и престану са њиховим коришћењем. О механизмима замене и евентуалног повраћаја новца компанија ће купце обавестити у блиској будућности.
Од 190.000 продатих апарата „галакси ноут 7“, забележено је 20 случајева самозапаљивања, при чему нису сви коришћени у време инцидента.
Стручњаци наводе неколико разлога за могуће инциденте, укључујући и кратке спојеве унутар самог телефона, али и код излаза за пуњење батерије. Међутим, највероватнији разлог самозапаљивања су, према мишљењу стручњака, велике димензије батерије, које су са собом повукле истањивање радних слојева. Као резултат тога појавила се склоност ка прегрејавању и стварању кратких спојева унутар самих ћелија што је и изазвало ланчану реакцију.
Историја геџета јесте светла, али ово се не дешава први пут. Присетимо се још неких повлачења уређаја из продаје због грешака и неисправности.
Црни дан за Сони
Током 2006. године десио се велики скандал у који су били укључени готово сви велики произвођачи рачунара као што су ХП, „Тошиба“, „Фуџицу“, „Хитачи“, „Дел“, „Епл“ и многи други. Код неких од ноутбук модела тих компанија се дешавало да експлодирају батерије. Случајеви су постали толико чести да су поједине авио-компаније, као што су „Квантас“ и „Кореја ер“, строго забраниле употребу лап-топова својим путницима током боравка у авиону.
Кривцем се показала компанија „Сони“ која је испоручивала литијум-јонске батерије за све проблематичне уређаје. „Сони“ је морао да замени око 9,5 милиона неисправних батерија, а након тога се нашао и на суду по тужбама компанија „Тошиба“, „Фуџицу“ и „Хитачи“, које су захтевале финансијску компензацију и накнаду нематеријалне штете.
Tо није јединствен случај у индустрији компјутера, јер су током 2000, 2001, и 2005. године на ХП рачунарима масовно отказивале батерије.
Удар на репутацију „Нокије“
Финска „Нокија“ је имала сличан проблем са батеријама током 2007. године. После неколико стотина случајева самозапаљивања, „Нокија“ је најавила потпуно повлачење свих уређаја са батеријама компаније „Мацушита“ произведених од децембра 2005. до новембра 2006. године. Те батерије су се уграђивале у неколико десетина модела телефона компаније „Нокија“ који су продавани у целом свету.
Ни „Епл“ није безгрешан
На таласу скандала са компанијом „Самсунг“ готово да је незапажено прошло неколико случајева паљења модела „ајфон 7“ и „ајфон 6С“. И док се компанија бави истрагом, треба рећи да је и у њеној пракси већ постојало повлачење геџета. Тако се током 2011. године десило повлачење плејера „ајпод нано“ прве генерације, произведених током 2005. и 2006. године, јер су током 2008. године забележени инциденти са прегревањем и самозапаљивањем ових уређаја.
Но, то није све. Током 2014. је дошло до повлачења адаптера за моделе „ајфон 3ГС“, „ајфон 4“ и „ајфон 4С“, произведених од 2009. до 2012. године, који су се такође показали опасним.
Слична ствар се током 2015. године десила са платформом „нвидија шилд таблет“. Уређаји су, такође, повучени са тржишта.
Телефони убице
Познато је неколико случајева у којима је експлозија батерије довела до жртава. Током 2007. године у Кини су се, у размаку од неколико месеци, десила два случаја експлозије батерије док се телефон налазио у џеповима власника. У оба случаја лекари су констатовали фрактуре ребара и повреде виталних органа. Радило се о апаратима компанија „Нокија“ и ЛГ. Обе компаније су инциденте прокоментарисале као невероватне.
За смартфоне компаније „Епл“ је везано око пет трагичних случајева и сви су се десили између 2013. и 2015. године у моментима коришћења уређаја док је био повезан на пуњач. У четири од пет случајева радило се о неоригиналном пуњачу због чега је компанија организовала њихову замену оригиналним уз минималну доплату.
Батерије једини кривац
За разлику од батерија, отказивање електронских компоненти и изазивање опасности са њихове стране је веома редак случај. Један од њих је везан за „интел пентијум“ процесоре током 1993. и 1994. године.
Чипови из прве серије су имали грешку у математичком модулу, која је, у ретким случајевима, знала да доведе до смањене тачности поделе рада у оквиру процесора. С обзиром да је до грешака долазило изузетно ретко, компанија је тражила од купаца да докажу да систем не ради како треба и самим тим и потребу за заменом чипова.
Али, после жестоке реакције јавности, „Интел“ је, без сувишних питања, почео да врши замену чипова свима који су им се обратили.
