Селцен, који је од 2010. до 2013. радио као генерални конзул Турске у главном граду Ирачког Курдистана, посебно је поменуо Атхила ел Нуџаифија, бившег гувернера провинције Нивенех и руководство Ирачког Курдистана као оне који су затражили помоћ од Анкаре.
„Међутим, могло би се прочитати између редова да слањем својих војника у Ирак Турска покушава да спречи Радничку партију Курдистана (ПКК), која се налази у близини Синџара, да ојача своје положаје и успостави ближе везе између Синџара и Кандила“, изјавио је Селцен за Спутњик.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и његове присталице гледају на ПКК као на милитантну организацију која покушава да дестабилизује Турску изнутра и удруживањем снага са другим курдским групама у суседним земљама. Анкара је деценијама у застоју због ситуације са ПКК. Прошле године власти су покренуле велику војну операцију у југоисточним регионима Турске који су насељени углавном Курдима.
Селцен даље наводи да је Турска распоредила око 2.000 војника и део војне опреме у логор Башику, што није довољно за операцију великих размера, каква је предстојећа офанзива на Мосул. Ово би могло да послужи као прећутна потврда да Анкара спроводи друге циљеве у региону.
У уторак је Ердоган изјавио да ће турске трупе учествовати у операцији ослобађања Мосула, другог по величини града у Ираку, чему се Багдад снажно противи, јер ирачко руководство није дало дозволу за распоређивање турских трупа.
„Не морамо да добијемо дозволу за ово, не планирамо да је добијемо“, тврди Ердоган.
Дан касније, заменик турског премијера Нуман Куртулмуш поновио је да „Турска не ради по наредби других“.
„Турска ће остати присутна у логору Башика све док Мосул не буде ослобођен од ДАЕШ-а“, рекао је Куртумлуш.
