Алија Изетбеговић је пре више од 15 година лепо саветовао свог сина Бакира да се на бави политиком. Нажалост, није га послушао. Да јесте, не би се данас нашао у ситуацији да му симпатизери његове Странке демократске акције из Крајине пишу писма у којима се одричу његовог имена и његове политике.
„Од ових избора дистанцирамо се од блискости са вама и од вашег имена, ваших позиција, јер смо вас дуго и пуно пута ословљавали именом, али више нећемо. Дистанцирамо се од ваше инфериорне и поданичке политике, политике личних интереса, интереса ваших заменика и саветника, пријатеља и родбине на рачун народа, јер таква СДА постаје приватна странка, а не народна“, поручили су Бакиру следбеници СДА из Крајине.
Да ли је Бошњацима доста Бакирове политике?
Резултати локалних избора одржаних у Босни и Херцеговини, што се странке Бакира Изетбеговића тиче (СДА), сасвим сигурно нису били добри. Странка је у односу на изборе 2012. изгубила четири битне општине, укључујући и власт у Високом, месту из којег потиче „крем“ СДА. Бакир је Високо изгубио од бивше партијске колегинице Амре Бабић, коју је због јавног одбијања послушности лично избацио из странке.
У Зеници, такође упоришту СДА, победу је однео Фуад Кусумовић, такође бивши кадар СДА. Избори су за Бакира слично прошли и у Калесији, Горажду, Старом граду Сарајево, где су на овим изборима грађани уместо политике СДА, изабрали независне кандидате. Ни Бихаћ није више Бакиров, већ извесног Сухрета Фазлића, који је непосредно пред изборе основао странку Грађански савез.
Да ствар по Бакира буде гора, бура незадовољства због лоших изборних резултата странке стигла је и од најближих сарадника из саме странке, од чланова СДА из Бошњачког већа и посланика у босанском парламенту, као што је Сенад Шепић. Он је рекао да ако људи који воде странку нису свесни ситуације и не разумеју поруку народа, може се лако ући у фазу подела.
„Странка којој ја припадам (СДА) није ничија приватна странка и она има у овом моменту највећу одговорност јер управља земљом… А ако неко поставља систем вредности, који је окренут само неким уским круговима, послушницима који испуњавају само вољу вођа који воде странке, и ако се тако успоставља однос унутар политичке странке, наравно да се то пресликава на цело друштво у којем живимо“, навео је он.
Сличну поруку Бакир је добио и од бившег лидера СДА у Сребреници, такође посланика те странке у босанском парламенту, Садика Ахметовића. Он је поручио да је овога пута неко заказао у Сребреници. Како каже, излазност Срба је била мала, што је бошњачком кандидату само могло да олакша победу, те тако не зна шта се десило.
„Губитак Сребренице је помало и подела државе. У Сребреници је становала Босна и Херцеговина“, изјавио је он.
Пацке нису изостале ни од поборника лика и дела његовог оца Алије. Неџад Латић, један од најоданијих следбеника политике СДА из времена Алије Изетбеговића, после избора је рекао:
„Ако има икакво светло на крају овога Изетбеговићевог тунела, онда је то нарасла самосвест бошњачког народа који је показао да не верује Алијином сину, чак ни самом Алији.“
Дакле, Бакиру се, по свему судећи, не пише добро. Студенти су му на улицама Сарајева због високе школарине, претили протестима какве је главни град БИХ већ прошао пре две, три године због матичних бројева. Једино за шта Бакир тренутно може да се грчевити држи јесу — Сребреница и Милорад Додик, који није без разлога рекао да је „мета Бакира Изетбеговића“.
За Бошњаке, рече неко, Сребреница је „срце БиХ“, губитак власти у Сребреници ставља се на душу — Бакиру. Дакле, ако Изетбеговић буде морао да призна пораз своје политике у овом граду, слободно се може очекивати да СДА на следећим страначким изборима, могуће и ванредним, неће изабрати Бакира за првог човека. Додуше, оставку Бакира Изетбеговића на место првог човека СДА још нико није јавно затражио, али је чињеница да би некоме то могло да се ускоро омакне са усана. Да је само Бакир послушао тату…
