На сутрашњим парламентарним изборима у Црној Гори учествоваће 17 изборних листа, од тога се за око осам њих процењује да су релевантне, али не може се прецизно рећи ни да ће све од њих ући у Парламент. Политички хроничари из Црне Горе, Србије и региона веома су заинтересовани за исход ових избора, а саговорници „Спутњик интервјуа“ Иво Чоловић из ЦЕСИД-а и Чедомир Антић, председник Напредног клуба, сагласни су у оцени да су ови избори по много чему посебни.
„Навикли смо да на овим просторима нема неважних избора. Прва асоцијација везана за ове парламентарне изборе у Црној Гори ми је Мило Ђукановић. Са једне стране су они који су за њега, са друге стране су они који се противе његовој политици. Он је, некако, парадигма свих тих подела које се у овом моменту дешавају“, констатује на почетку разговора Чоловић.
Како Вама изгледа тренутна политичка клима у Црној Гори?
Антић: Чињеница је да је Црна Гора једина држава у региону Балкана која није прошла истинске демократске промене. То је лепо нашминкана диктатура која је прошле године имала велики изазов, али демонстрације су се завршиле тако што народ није успео да се избори за демократске промене. Била је то диференцијација у опозицији слична оној која се десила у Србији 1997/98 кад су, наизглед, вође опозиције пришле Милошевићу и ушле у неку сарадњу са њим, а опозиција која је остала ван те сарадње показала се после као тријумфатор у октобру 2000. године.
Које су то преовлађујуће теме које грађани истичу у анкетама?
Чоловић: Као и у свим земљама у окружењу преовлађују економске теме. Кад грађанима поставите питање: „Шта је за вас највећи проблем?“, одговор су незапосленост, лоша примања, немогућност налажења посла за младе људе. Затим криминал и корупција. „Велике теме“ као што су ЕУ и НАТО никад нису оно што је грађанима прво на памети. Међутим, кад им конкретно наведете тему НАТО или ЕУ има одређених подела, поготову што се тиче подршке НАТО-у, која у овом моменту не прелази подршку половине грађана Црне Горе.
Да ли вас је изненадило што опозиција није наметнула да ови избори буду нека врста референдумског изјашњавања „за“ и „против“ НАТО?
Антић: Референдумска атмосфера кад је реч о оваквој врсти ауторитарних режима — пример је и Милошевић, примера је било и у Источној Европи са Мечијаром у Словачкој — увек подразумева да се тражи најмањи заједнички садржалац свих незадовољника.
Да, тачно, у Црној Гори је НАТО изузетно непопуларан и само уз велики утицај режима могуће је да дође до четрдесетак одсто подршке. Међутим, опозиција мора да зна кад дође на власт, ући ће у период транзиције, оне истинске, и мораће да се споразумева са великим силама, међу њима не само са Руском Федерацијом, него и САД и са ЕУ. И зато је добро да не отварају ову тему. Они могу да зауставе процес придруживања НАТО-у, али није добро да никоме стављају прст у око.
Црногорска опозиција је раније много грешила, они су рачунали на ту родољубиву свест грађана Црне Горе која је очигледно уништена током комунизма. Кад је реч о Космету, они су веровали да ће народ устати због оне невероватне издаје коју је црногорски режим починио кад је међу првим земљама у Европи признао „Косово“. Међутим, није било те критичне масе. И сад опозиција тражи друге циљеве. Једино што су грађани мало збуњени, јер виде ту фрагментацију, али то не мора значити слабост опозиције. Просто, осећа се у ваздуху да мора да дође до промена.
Чоловић: Свако бира оне теме од којих ће профитирати. Што се тиче НАТО-а, анкете раде све политичке партије, па и ДПС као велика партија и сугуран сам да су они свесни да НАТО није нешто на чему у овом моменту могу да добију додатне гласове. Тако да верујем да су они ту тему мало ставили у запећак у односу на оно што заиста раде — воде Црну Гору ка НАТО-у.
Супротно од њих, НАТО је врло битна тема унутар опозиције, иако се она не истиче у самој кампањи. Све политичке партије у опозицији, па чак и оне које су про-НАТО, као што је УРА, потписале су споразум да ће се на демократском референдуму грађани Црне Горе изјаснити о томе да ли Црна Гора треба да приступи НАТО-у или не.
Иако ће ДПС појединачно највероватније освојити највише гласова, претпоставке су да је овога пута њихов коалициони потенцијал најмањи. Да ли очекујете да се опозиција сад удружи и не пристане на коалиције са Ђукановићем или ће се историја поновити, па неће доћи до промене, већ ће се распасти опозиција?
Антић: Слобода, демократија, држава су велики циљ и борба против ауторитарних режима је грађанска и људска дужност. Никад не изгледа победа или предвечерје победе као што изгледа у демократским државама. Ви сте осетили талас промена 1997. године кад је требало да лабуристи победе у Британији. Осетило се то и кад је Орбан требало да победи у Мађарској. И у Србији се 2012. године видело да ће СНС имати неку улогу после избора. То у ауторитарним државама не изгледа тако.
Подсетићу да је 2000. године у августу Милошевић био најпопуларнија личност у Србији, иако је земљу завио у црно, иако је имао много непријатеља, али непријатељи се нису ујединили. Ти режими су као бетонски блок који можете ударати стотину пута, хиљаду пута, а онда ће хиљаду и први пут из неких потпуно непознатих разлога он пући. Сад ми видимо одређено пуцање у Црној Гори, видимо да, без обзира на подељеност опозиције и велике амбиције неких партија у опозицији, Ђукановић од господара ситуације полако постаје усамљен и подсећа на Милошевића који је у једном тренутку тријумфовао, али је било извесно да нико неће са њим.
Чоловић: Мислим да Ђукановић није у истој позицији у којој је био Милошевић. Он није изолован и спроводи политику коју од њега очекује ЕУ, па и НАТО. Мислим да он може да оде са власти мирним путем.
А да ли је његов коалициони потенцијал сад најмањи?
Чоловић: Према ономе што су званични подаци и гледајући споразуме које су потписале највеће коалиције, то заиста изгледа тако. Међутим, ту имамо и странке мањина које ће се сигурно наћи у Парламенту. Може се десити да уз одређени добар изборни резултат господин Ђукановић уз представнике мањина има апсолутну власт. Иако то неће бити стабилна власт као што је у већем делу своје каријере имао.
Једино где видим кључну разлику између партија јесу Демократски фронт и господин Ђукановић. Ту се бирачи не мешају и апсолутно се не додирују. Све остале политичке партије на овај или на онај начин деле слично бирачко тело са господином Ђукановићем и то је можда његов проблем на овим изборима.
Антић: Опозиција ако добије више гласова на овим изборима, мора да изађе на улицу, иначе ће проћи као и прошли пут, неко ће им прекројити гласове. Сигуран сам да ће, ако опозиција добија више гласова, и у свету превладати идеја о томе да демократија ипак мора да се спроведе.
