Последњих неколико месеци две земље интензивирају сарадњу у области безбедности. Русија и Кина приближавају се у војној области, изводећи прве заједничке поморске вежбе у Јужнокинеском мору, и налазе тачке пресека на дипломатском пољу, на пример, заједнички наступајући против планова САД да разместе противракетни систем у Јужној Кореји, наводи агенција.
„Чињеница да су две земље разговарале о заједничким акцијама на војном плану је веома озбиљна. Претња америчког противракетног штита подстиче Кину и Русију ка даљем приближавању. За њих је политика обуздавања, пре свега, обуздавање САД“, сматра виши научни сарадник на Институту за Далеки исток Руске академије наука Василиј Кашин.
Те акције показују како се приближавање лидера две државе Владимира Путина и Си Ђинпинга развија у формалније контакте у области безбедности, додаје „Блумберг “. Састанак на маргинама самита БРИКС-а је четврти сусрет Путина и Ђинпинга у протеклих годину дана и дванаести сусрет од ступања кинеског председника на дужност.
Према речима руског председника, Русија и Кина развиле су „јединствен однос поверења и узајамне подршке“. У Пекингу, заузврат, истичу да две земље имају једнаке ставове о кључним регионалним питањима, укључујући и Сирију и Авганистан.
Трагови продубљивања сарадње видљиви су и ван дипломатије. У августу је Русија постала највећи снабдевач Кине нафтом. Статистика кинеских цариника бележе раст обима билатералне трговине за 3,6 одсто у односу на исти период прошле године, када је обим сарадње пао за 29 одсто, до 68 милијарди долара.
„Уверена сам да је активна сарадња веома важна, међутим Пекинг и Москва испред свега стављају сопствене интересе“, изјавила је Сара Лејн, научни сарадник Краљевског уједињеног института за одбрамбене и безбедносне студије из Лондона.
„Да би биле успостављене војне везе са Русијом, Ђинпинг у Кини мора да превазиђе традиционалну опозицију која се противи учешћу земље у међународним операцијама. Истовремено, није јасно да ли ће Пекинг хтети да пружи значајну подршку Москви у сукобима у којима интереси Кине нису тако велики, на пример, у Сирији и Украјини. Што се тиче сиријске кризе, овде се Кина за сада придржава уравнотеженог приступа.“
„Рекли смо Русима да је Кина, за сада, само глобална економска, а не геополитичка сила. Ми се селективно бавимо проблемима међународних жаришта. За нас је Блиски исток још увек непознато поље борбе глобалних играча“, сматра виши сарадник Института за руске, источноевропске и средњоазијске студије Кинеске академије друштвених наука Женг Ју.
