Изјава Милорада Додика, председника Републике Српске, да би било добро да се РС и Босна и Херцеговина раздвоје пријатељски, изазвала је велику пажњу јавности. Тим поводом, питали смо председника Републике Српске како мисли то да уради и очекује ли негативне политичке последица.
— То је само једна од алтернатива која није искључена. То није у овом времену доминантан процес којим се ми бавимо. Босна и Херцеговина, која живи свој живот супротно од Устава, свакако тражи своје редефинисање. Босна коју намећу други и која је у функцији само муслиманског националног интереса није прихватљива за за Србе и Републику Српску, а колико могу да закључим ни за Хрвате. Реакција на ту неприхватљивост може нас довести да размишљамо о статус РС који је другачији него овај који сада имамо. Мој примарни циљ је покушај да се Босна обезбеди да функционише у складу са Уставом. Уверен сам да је и то немогуће, јер су многи свој цинизам, моћ и ароганцију употребили да направе немогућу Босну и Херцеговину. Та немогућа БиХ живи данас и мимо Устава, који постоји. То су теме који се избегавају у БиХ, и то доводи до размишљања о алтернативама, а једна од њих је свакако она о којој говоримо. Ако БиХ настави да се гради насиљем високих представника међународне заједнице и путем органа БиХ какав је Уставни суд, где седе три судије странца и као доминантна већина доносе одлуке, онда таква држава не може да буде прихватљива и ми ћемо се борити против ње свим легитимним и легалним средствима.
БиХ је добила зелено светло за улазак у ЕУ. Међународна заједница је вама упутила црвени картон. Да ли то значи да су они у својим главама већ раздвојили, то јест, покушавају да раздвоје БиХ од РС? Да ли вам то иде у корист или не?
— БиХ без РС не може ни да постоји. То би била нека друга прича. Можда посебна Босна, посебна Херцеговина. Не знам за те црвене картоне, али наш званични став је да се крећемо ка европским интеграцијама. Наравно, данас је сумњивији сав тај процес, иако је пре пет или шест година био веома обећавајућ. У сваком случају, сматрамо да глобалне европске вредности треба да усвајамо, а како ће бити у организационом смислу — то ћемо још видети. Свакако мислим да критично време за Европу долази сада када Велика Британија отпочне процес изласка из Заједнице. Уколико Велика Британија задржи све своје привилегије у ЕУ, а буде изван европског законодавства то ће вероватно бити подстрек другима да затраже исти статус и то ће само убрзати даљи колапс ЕУ. И без тога Европа има својих проблема и зато јој је потребан неки успех — кад одлази Велика Британија, дајте нам бар БиХ. Али, мислим да смо ми веома далеко од свега тога. У сваком случају, дали смо сагласност да се БИХ пријави и аплицира за ЕУ.
Тужилаштво у Сарајеву вас је позвало на саслушање, ви се нисте одазвали, нити намеравате. Да ли очекујете да ће међународна заједница на неки начин да санкционише РС због вас?
— Ја сам у редовној процедури око тога. Прво морам да поновим оно што упорно говорим. Дејтонским споразумом није предвиђено да БиХ има ни суд ни тужилаштво овог карактера. Те судове је наметнуо високи представник, управо да се недисциплинованим политичарима суди. Тако је у почетку и назван, то је био суд за, како то они воле да кажу, прогон криминала, корупције високих политичара. Чим су тако формирали, значи само треба да се пресуди и ништа више. Ја у том погледу користим редовну процедуру. Затражио сам да ме саслушају сходно њиховим правилима и процедурама које су користили у свим другим случајевима на простору РС или чак да дам изјаву видео-линком, што у њиховим процедурама постоји. Уколико се те процедуре не поштују и инсистира се на мом доласку у Сарајево, то је искључиво доказ о политичкој мотивисаности и ничему другом. Потпуно сам уверен да никакве кривице нема као и у низ других случајева до сада. Ја сам политичар који је подржао референдум. Да ли је то кривица? То је политичка ствар. Где пише у закону да ја не смем нешто да подржим? То је обрачун са мном свих оних који су поражени, не само референдумом, а референдум није никога поразио, него ојачао наше достојанство и наш капацитет. Али јесмо поразили на локалним изборима многе, који сада покушавају да се победнику освете на такав начин!
Чекамо коначне резултате избора у Сребреници. Извесно је да ће Младен Грујичић бити нови начелник, да ли очекујете неке нове напетости? Бошњаци из Сребренице су запретили да ће да се иселе ако буде тако, колико је то извесно?
— Нико Бошњаке не тера из Сребренице. Ни РС ни Младен Грујичић, они су добродошли са становишта њихових права. Нисам знао да живе тамо само зато што је муслиман начелник и да ће се исељавати ако дође неко други. То је део њихове слободне воље. Али мислим да је то само претња у периоду када су покушали да оспоре резултате избора. Чули смо свашта око Сребренице, бивши начелник је рекао нешто што никада не би било допуштено нама — да не може Србин да буде начелник! Говорила су то и нека удружења, па чак и званична сарајевска политика. Да ли је то фашизам, расизам, не знам ни ја, али говори веома јасно. То сам раније чуо од неких дипломата, пре неколико година. И они су говорили да не сме Србин да буде градоначелник. Младен, кога знам као доброг момка са породичним искуством које је трауматично, али и човека који је дуго живео у Сребреници и схвата шта значи када власт форсира само страдање једних, а омаловажава страдање других. Он ће управо из те фрустрације коју је доживео имати једнак третман према страдању свих, и то је нешто што је наша обавеза. Ћамил Дураковић је очигледно био политички пројекат Сарајева и неких делова међународне заједнице, са циљем да створе фактичку ситуацију по којој Сребреница и није РС. Чуо сам, наравно, да је Дураковић рекао: Ево ако ја не будем начелник — ја ћу се иселити одавде, а за мном ће и многи други. То говори о фарси коју они годинама праве око Сребренице. И наравно, покушавају да чак и у некоме спиновању о будућем неком развоју направе случај од Сребренице, што она уопште, наравно, није.
Плашите ли се тих спиновања? Да ће, када буде Србин на челу Сребренице, бити много већих притисака него до сада?
— Ми смо пре седам-осам година у РС донели одлуку да је Сребреница од посебног интереса. То је подразумевало и економска питања, као што су концесије на нека природна богатства која тамо постоје и нека додатна права која можемо да дамо тој локалној заједници. Никада то нисмо могли да завршимо са Ћамилом Дураковићем. Када сада то урадимо, то ће бити добра порука свима који су вољни и жељни да виде побољшање и нову димензију развоја, а не да виде само разлоге за сукобљавање због трагедије која се десила и једнима и другима.
Недавно је отворен конзулат Републике Србије у Санкт Петербургу, ви сте најављивали отварање представништва РС, докле се стигло?
— Заједно са губернатором Санкт Петербурга господином Полтавченком договорио сам се да се отвори то представништво, ја мислим да ћемо крајем новембра бити тамо и наставити оперативно да решавамо проблеме отварања. Они су нама понудили добар простор, ми треба да обезбедимо службенике, и то је то. Верујем да ћемо имати представништво почетком идуће године.
