Упозорења да Србију на путу ка Европској унији не чекају мед и млеко нису нова. Није нова ни чињеница да Брисел често разговара са Београдом у форми ултиматума, а неретко, засад у пола гласа, стижу и поруке да ће Србија морати да промени формат и традиционално блиске али и економски и те како профитабилне односе са Русијом. А колико су профитабилни, објаснио је на 16. Српском економском самиту амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.
Русија је сада на трећем месту у укупној спољнотрговинској размени Србије. Притом, наша робна размена са Србијом расте, и прошле године је премашила суму од милијарду и по долара. Сада се реализује читав низ великих пројеката у сфери енергетике, банкарства, металургије, транспортне инфраструктуре, пољопривреде. Руске инвестиције у српску привреду последњих неколико година премашиле су три милијарде долара, прецизирао је Чепурин.
Подсетио је и да режим слободне трговине који наше две земље имају омогућава Србији да у Русију извози 99 одсто артикала без царинe, што доноси конкретне предности српској привреди. Навео је и податак да се за првих осам месеци ове године укупан српских извоз у Русију повећао 9,5 одсто. Сада се ситуација на истоку мења, створена је Евроазијска унија и постало је неопходно да се сличан споразум о преференцијалној трговини потпише и између те организације и Београда, а тиме се тржиште на коме Србија може да пласира своје производе повећава на 200 милиона људи.
Али уласком Србије у ЕУ њена билатерална сарадња са Русијом ће претрпети значајне промене, и то на горе, рекао је амбасадор и предложио да се већ сада размишља о успостављању заједничког руско-српског механизма који би те промене сагледао и нашао решења.
Идеја руског амбасадора заинтригирала је учеснике самита. Тако бивши шпански министар спољних послова Мигел Анхел Моратинос сматра да је Чепуринова идеја добра.
„Мислим да, када имате заједнички интерес, најбоље што можете да урадите је да разговарате. Мислим да преговарачки процес између Србије и ЕУ треба да буде билатералан. Друга ствар је то што Србија има добре и позитивне везе са Русијом. Нека форма дијалога би требало да буде успостављена како би се изнашла позитивна решења за будућност. Од тога бисмо сви имали користи“, сматра Моратинос.
Међутим, за економисту и бившег српског амбасадора у САД Ивана Вујачића, идеја руског амбасадора није добра.
„Мислим да би то сувише закомпликовало ионако компликоване разговоре са ЕУ, тако да би то пре био хендикеп него помоћ. Верујем у добронамерност таквог предлога, али мислим да је непрактичан са аспекта тешких и компликованих преговора са ЕУ, при чему свака земља може да захтева неке ствари у вези са неким поглављима и онда би то још више искомпликовало ствари. Имајући у виду релативно низак ниво односа ЕУ и Русије, та ствар би још више оптерећивала дијалог. Мислим да то није идеја која би могла добро да функционише“, каже Вујачић.
Идеја руског амбасадора није лоша, сматра бивши српски министар за економске односе са иностранством Милан Париводић, али треба пазити да то не омета приступање Србије ЕУ.
„Свакако да је интерес Србије да сачува специјални статус који има кроз билатерални споразум о слободној трговини из 2000, јер то је јединствени уговор у овом делу света. Њега нема нико осим бивших држава СССР-а. Са друге стране, ниво размене, посебно извоза из Србије, није тако велики. У том смислу, тај споразум не би смео да доведе у питање приступање Србије ЕУ, јер је далеко највећа спољнотрговинска размена са регионом и са ЕУ“, објашњава Париводић.
Време ће показати како ће преговори између Србије и ЕУ тећи, додаје Париводић и каже да је идеја амбасадора Чепурина да зона слободне трговине између Србије и Русије преживи српско придруживање ЕУ добра.
С друге стране, амбасадор Чепурин поново је скренуо пажњу на чињеницу да се у свету одигравају промене које тежиште привредног раста померају на исток. „Кина је постала економски гигант, Азија локомотива 21. века, а Русија се обнавља као птица феникс. Те промене је објективно тешко зауставити и за њих је заинтересована већина земаља света. Хтео то неко или не, оне ће се наставити јер точак историје се неумољиво врти и не може се вратити уназад, нема кочница“, навео је руски дипломата и додао да већина света на те промене гледа ако не с оптимизмом, а оно свакако с надом.
Констатовао је и да ЕУ преживљава кризу за кризом, а најновији пример су избеглице и „брегзит“. „Зато када говоримо о уласку Србије у ЕУ не знамо тачно шта ће бити с Унијом за 10 година и хоће ли она уопште постојати. То ће показати време“, рекао је Чепурин.
