Уласком Србије у ЕУ, навео је Чепурин на панелу „Глобална померања моћи и њихове импликације по регион“ на 16. Српском економском самиту, добра сарадња коју имају Србија и Русија очигледно ће претрпети значајне промене, пре свега кад је реч о режиму слободне трговине.
„Наравно, Русија би желела да се након прикључења Србије у ЕУ не мењају односи са Русијом и да се они не наруше. Али ако ћемо објективно, ти односи ће претрпети значајне промене“, оценио је амбасадор.
„Након приступања Србије Европској унији, Зона слободне трговине Србија—Русија (или Србија и Евроазијска економска унија у том моменту) мораће да престане да функционише. То ће довести до кварења успостављених трговинских токова између Русије и Србије, а као последица тога до губитка привредних субјеката двеју земаља по више трговинских позиција“, објаснио је Чепурин, подсетивши да ЕУ чини јединствен економски простор и да земље-чланице не могу бити у посебним економским односима и слободним трговинским зонама са трећим земљама.
Према речима руског амбасадора, укидање режима слободне трговине и прелазак Србије на јединствену царинску тарифу ЕУ довешће до поскупљења руског и српског извоза, који се данас остварује без царина према Споразуму о слободној трговини.
Србија ће после приступања Унији морати и да се придружи јединственом спољнополитичком ставу тог блока са свим последицама које из тога проистичу, упозорио је Чепурин, додајући да сада, рецимо, будући да није члан ЕУ, не мора да уведе санкције Русији.
Такође, навео је руски амбасадор, тешко је рећи колико ће се чути глас Београда приликом формирања спољне политике ЕУ.
„Ако ствари остану као сада, јасно је да музику наручују мале али веома агресивне земље, чији је став, морам да кажем, веома далек од става Србије. Ове мале али агресивне земље су фактички извођачи америчке политике“, указао је Чепурин и додао да притом Америка не пати и не страда од погоршања односа ЕУ и Русије, а истовремено наноси штету европским конкурентима, што је „генијална политика“.
Амбасадор је такође истакао да је обим узајамних губитака који би настали по српско-руске односе чланством Србије у ЕУ у овом тренутку тешко проценити и да на томе треба да раде стручњаци.
„Последице приступања Србије ЕУ могу се негативно одразити и на нашу билатералну сарадњу у домену енергетике“, рекао је Чепурин и подсетио да је због притиска ЕК „сахрањен“ „Јужни ток“. А он би, додао је, донео Србији толико новца од транзита гаса који би значајно превазилазио све донације и претприступне доприносе ЕК Србији.
Чепурин је и овом приликом поздравио принципијелни став руководства Србије, које се залаже за очување пријатељских веза са Русијом у свим сферама, укључујући привредну. Додао је, међутим, да је већ сада очигледно да је неопходно на стручном нивоу прилазити адаптацији правног основа сарадње у новим условима.
"Радни механизам може да буде како билатерални, тако и уз ангажовање европских стручњака. Циљ таквог формата сарадње је да се избегну сувишне препреке за обострану корисну сарадњу на европском континенту", рекао је амбасадор и нагласио да је логично да се такав рад води паралелно са претприступним преговорима, можда преко нових механизама руско-српске сарадње који ће, како се нада, бити створени.
Амбасадор је нагласио да све што је рекао треба доживети пре свега као позив на почетак дијалога о смањењу негативних последица европских интеграција Београда за Русију и Србију.
Одговарајући на питања на панелу, Чепурин је нагласио да циљ његових упозорења није да се било ко плаши, него да он само износи објективне чињенице.
„Овде се не ради о томе да неко неког плаши, Србију или ЕУ, кажем само да морамо да се припремимо да не би било изненађења. Постоје објективне ствари и боље да их сагледамо заједно, и Србија и Русија и ЕУ, и да нађемо решење које неће погоршавати економску климу на европском континенту“, поручио је амбасадор Русије.
