Тај стручњак за Западни Балкан каже за портал „Европски Западни Балкан“ да неки људи посвећени реформама сматрају успехом резултат парламентарних избора одржаних у недељу у Црној Гори, у смислу да је изборе добила партија посвећена евроатлантским интеграцијама, али он указује на известан парадокс који у томе види.
„Истовремено, проблем је у томе што је та Влада пре свега мотивисана останком на власти и сопственим интересима, већ 25 година“, истиче Бибер, одговарајући на питање шта би вероватно формирање Владе на челу са ДПС-ом Мила Ђукановића значило за евроатлантске интеграције земље, са једне стране, и изгледе за демократизацију, са друге стране.
Бибер, који је и члан Саветодавне групе Балкан у Европи, изражава уверење да „свако ко се мало боље загледа у Владу Црне Горе и политику, зна да је то далеко од демократије“.
„Постоје озбиљне мане, не само у начину на који се том земљом влада, већ и у изборном процесу, са контролом партије над државом и тако даље. То је далеко од демократског модела“, оцењује он.
Тај експерт за Западни Балкан страхује да ће, ако се досадашња Влада задржи још четири године, разочарање наставити да расте у Црној Гори и да био то на известан начин могло да смањи ентузијазам у погледу чланства у ЕУ и НАТО-у, пошто се сматра да оба та блока толеришу ту врсту режима и саучествују са њим.
То, наводи Бибер, олакшава и чињеница да је део опозиције критичније настројен према ЕУ и НАТО-у.
Професор Универзитета у Грацу је и мишљења да Ђукановићева власт јача на основу поларизовања, „поделе на ’мање зло‘, које они представљају, и ’веће зло‘, које представља опозиција“.
„То је веома деструктивна динамика, која не слути на добро за демократију у тој земљи“, упозорава Бибер.
Према његовим речима, Црна Гора ће се формално придружити НАТО-у, али у једном тренутку неће моћи да се приближи Европској унији чије ће државе-чланице изразити извесну резервисаност у погледу начина на који се том земљом управља.
„Не видим да ће се Црна Гора придружити ЕУ са Милом Ђукановићем као премијером, а то ће пре или касније постати проблем“, сматра Бибер, додајући да би посвећеност европским интеграцијама у земљи могла да опадне пре свега зато што људи то виде само као „фасаду иза које се крије суштински клептократска и полуауторитарна владавина“.