Уколико Кина прихвати јучерашњи предлог Владе Србије, грађанима двеју земаља визе неће бити потребне за боравак до 30 дана, а та одлука би могла да ступи на снагу до краја године. Да ће тако и бити, уверени су како шеф српске дипломатије Ивица Дачић тако и амбасадор Кине у Београду Ли Манчанг.
Ли је рекао да је Србија прва земља у Европи са којом је Кина спремна да потпише укидање виза, што доказује да два народа и две земље гаје међусобно поштовање.
„Брзо ћемо потписати споразум, и он ће одмах ступити на снагу“, рекао је Ли, који је присуствовао заседању Владе Србије у Нишу на којој је усвојен предлог о укидању виза.
Шта за обе земље значи безвизни режим на период од 30 дана, за Спутњик су говорили аналитичар, стручњак за Далеки исток, Борислав Коркоделовић и директор Института Конфучије и шеф одсека за кинески језик и културу на Филолошком факултету Радосав Пушић.
Коркоделовић сматра да је то добра вест од које ће обе стране имати користи. Он напомиње да су се Кинези жалили на то да издавање виза у српским дипломатским представништвима иде прилично споро, да им одузима пуно времена.
„Кина је јако велика земља, са највећим бројем становника, у којој се живот одвија много бржим темпом него код нас. Када морате да чекате на визу две или три недеље и морате да долазите из крајева који су хиљаду и више километара удаљени од главног града Пекинга, то веома кошта што се тиче и времена и пара“, подсећа Коркоделовић.
Зато ће та вест бити добро примљена међу пословним људима у Кини, другој економији света, али и нашим овде који су због тога губили неке послове, или са њима каснили, сматра он.
И Запад би без визе
Подсетио је да су односи двеју земаља приликом посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији у јуну подигнути на ниво свеобухватног стратешког партнерства и да предстоји низ великих потеза на привредном плану. Зато је, каже, очекивано да одлука о укидању виза допринесе повећању економске сарадње Србије и Кине.
Коркоделовић напомиње да је Србија при дну лествице 16 земаља централне и источне Европе које имају привредне односе са Кином, нарочито у сегменту трговине. Посебно извоз у Кину заостаје, нарочито за Пољском, Чешком, Мађарском и Словачком која је једна од ретких земаља која чак има суфицит у трговини са Кином. Укидање виза значи да ће пословни људи много лакше путовати, а изгледи за будуће послове ће бити знатно већи.
Чињеница да ће Србија једина у Европи имати безвизни режим са Кином говори о томе да односи двеју земаља стално напредују, да се на њих гледа као на нешто дуготрајно, оценио је он.
Коркоделовић истиче да не треба заборавити да је низ земаља у Европи предузимало кораке ка ублажавању режима издавања виза.
„Поједине западне државе-чланице ЕУ су без велике буке отварале конзулате по разним градовима у унутрашњости Кине како би олакшале издавање виза. Продужавали су их и на 90 дана, издавали визе за вишекратне уласке, тако да је све већи број земаља у свету, посебно у Европи, концентрисан на привлачење све већег броја кинеских држављана. Кина као најмногољуднија земља на свету, последњих година бележи вртоглав раст броја туриста који одлазе у иностранство и најбоље су платише“, објашњава одличан познавалац тамошњих прилика.
Он је то илустровао и примером да је од 1. до 7. октобра трајала „Златна недеља“ у Кини, којом се обележава годишњица проглашења НР Кине. Око шест милиона Кинеза је у то време ишло у иностранство, највише у околне земље, али они богатији иду у Европу, пре свега у Британију и Француску, и остављају у продавницама просечно 1.500 долара по путовању. Истраживање „Форбса“ од пре две године је показало да кинески туристи у САД знају да оставе између 3.000 и 6.000 долара по особи по путовању што је сума од које се заврти у глави, приметио је Коркоделовић. Каже да му је приликом боравка у Кини пре годину и по дана амбасадорка задужена за источну и централну Европу рекла да се предвиђа да ће у наредних пет година преко 500 милиона Кинеза ићи у иностранство. Нека само промил дође у вашу земљу — имаћете користи, приметила је тада она.
Потезом увођења безвизног режима, „Златну (кинеску) недељу“ бисмо могли да имамо и ми овде у Србији, сматра Коркоделовић, истичући да је важна и нематеријална корист. Добро упознавање двају народа и јачи међуљудски односи, на чему посебно инсистирају Кинези, омогућиће унапређење сарадње на осталим нивоима, каже он.
Јака Кина, јако интересовање за њу
За Пушића, дугогодишњег прегаоца на приближавању кинеске културе и језика у Србији, међусобно укидање виза у контексту односа Кине и Србије који су у последње време подигнути на највиши ниво, значи да две земље гаје изузетно пријатељство и поверење. А ако говоримо о свим аспектима сарадње — културној, економској, трговинској, наравно и политичкој, укидање виза значи да ће проток људи, информација и робе бити значајно олакшан, додао је он.
На питање колики је код нас интерес људи за проучавање Кине и њене културе, он одговара да је он у последњих пет година изузетно порастао.
„Када једна земља са изузетном културом и традицијом економски јача, са њеним појачаним присуством на међународној сцени и утицајем у свету, онда је и интересовање за изучавање језика те земље и њене културе повећано. Ми тај тренд можемо да пратимо генерално у свету, и ни ми не заостајемо за њим. У последњих четири-пет година имамо изузетно интересовање младих људи за учење кинеског језика и за овладавање неким сегментима кинеске културне матрице. Искрено се надам да ће наши односи бити много дубљи, комплекснији и богатији када будемо дошли до те неке добре основе, јер ми још не познајемо довољно Кину, а ни Кина Србију“, оценио је Пушић.
То што је Србија прва земља у Европи која ће са Кином имати безвизни режим, дугујемо, сматра он, и сентименту према бившој Југославији.
„Ако само површно познајемо историју 20. века, бивша Југославија је одиграла значајну улогу у отварању Кине према свету. Тај сентимент према бившој Југославији, а посебно према Србији — у оно време велики број кинеских професора, научника, истраживача био у Србији, на Београдском универзитету — задржан је до данас“, напомиње Пушић.
Он је, међутим, додао да само сентимент и осећање, наравно, нису довољни. Ради се о економским, стратешким и политичким интересима једне и друге земље.
„Србија која тражи своје место у модерном свету очигледно има великог пријатеља у Кини, а Кина у Србији великог пријатеља у овом делу света. То су препознали и руководиоци обеју земаља, тако да је тај безвизни режим само природан след догађаја који су се дешавали у последњих петнаестак година“, сматра директор Института Конфучије.
