Бивши уредник вашингтонског бироа Спутњика Бил Моран сада то одлично зна: само једном. О томе како га је један потпуно безазлен и брзо исправљен пропуст направио изгнаником из америчких масовних медија, писао је у својој колумни за Спутњик.
Када су минути у питању
Међународна новинска агенција Спутњик објавила је колумну свог бившег радника Била Морана који је од фебруара до октобра радио као уредник вашингтонског бироа агенције.
Новинар прича како је 10. октобра, када је имао слободан дан, направио несрећну грешку. Не размишљајући о изворима и ослањајући се на твитове, уредник није узео у обзир публикације портала Викиликс. Као резултат тога, на сајту Спутњика је објавио чланак у којем је ауторство једног од приватних писама посвећених скандалу у Бенгазију приписао Сиднију Блументалу, новинару и политичком консултанту који је од 1997. до 2001. године био помоћник Била Клинтона, а после тога и дуги низ година радио са Хилари Клинтон.
Према Морановим речима, брзо је схватио грешку коју је направио и уклонио чланак који је на сајту био свега 19 минута и за то време га је прочитало око 1.000 људи.
Неадекватан одговор
Чланак на Спутњику није прошао незапажено. Први је реаговао амерички новинар Курт Ехенвалд, један од аутора објављених Викиликсовох мејлова, чији су текстови објављивани и у „Њујорк тајмсу“ и „Њузвику“.
Само после неколико сати на сајту „Њузвика“ се појавио текст са насловом: „Драги Доналде Трампе и Владимире Путине, ја нисам Сидни Блументал“. У тексту аутор тврди да је чланак на сајту Спутњика доказ да „агенција под покровитељством Кремља“ намерно мења материјале са сајта Викиликса, а затим их шаљу Трамповом изборном штабу.
Млади новинар Бил Моран је одмах контактирао Курта Ехенвалда путем твитер профила и објаснио да се име Сидни Блументала у чланку Спутњика нашло грешком, али је Ехенвалдова реакција била прилично чудна: блокирао је аутора чланка.
У редакцији „Њузвика“ су на Мораново објашњење само слегнули раменима и одбили да унесу исправке у текст које су, у суштини, резултат грешке аутора која нема никакве везе са политиком редакције, нити је била злонамерна.
Тада су Моранове колеге дале подршку новинару Спутњика изнервиране чињеницом да је познати новинар као што је Ехенвалд одбио да унесе измене у чланак и поред свих објашњења да се радило о непажњи.
Понуда која може да се одбије
Након тога се Ехенвлад ипак јавио Морану и састао се са њим. Према бившем запосленику Спутњика, тај разговор је трајао нешто више од сат времена и чинило се да се амерички новинар ставио у позицију млађег колеге. Нешто касније, у одговору мејлом Морану о томе шта намерава да каже јавности, Ехенвалд је младом новинару предложио запослење у издању „Њу рипаблик“.
Моран је рекао да је то за њега изгледало као подмићивање.
„Имам пријатеља који ме очајнички саветује да прихватим понуду и да не објавим овај чланак“, написао је новинар у својој колумни.
Ехенвалд је, у једном од мејлова, покушао да „посаветује“ колегу да би откривање онога што се десило могло да му угрози каријеру и да то треба да види „не као претњу, већ као истину“.
Путин и јутарња кафа
Моран је у својој колумни још једном подвукао да „Спутњик није под контролом Кремља“.
„Ја не причам са Путином уз шољу јутарње кафе. Медиј се финансира од стране Владе Русије, али ми нико никада није рекао и наредио шта да пишем“, рекао је новинар.
Упркос чињеници да је свестан да ће се, након објављивања ове колумне, на њега обрушити салва критика, Моран и даље верује да је направио прави избор.
„Знам да ће ме жестоко критиковати. Написао сам 813 чланака за Спутњик, али ће ме чињеница да сам направио једну једину грешку, која је распалила хистерију да је реч о намерном потурању неистине (како је то представио ’Њузвик‘), заувек оставити у гугл претрагама. Ипак, то је истина и то је моја жеља“, сумирао је Моран.