У јавности се још увек воде жустре полемике о томе да ли је амерички кантаутор Боб Дилан заслужио овогодишњу Нобелову награду за књижевност, а уље на ватру никако да престане да „цури“.
Наиме, нити се лауреат по овом питању досад оглашавао у јавности, нити је Шведска краљевска академија успела да са њим ступи у контакт. Поручили су да су обуставили потрагу за Диланом, с обзиром на то да није одговарао на њихове позиве и мејлове, па остаје неизвесно да ли ће се легендарни музичар уопште појавити на церемонији доделе награде, која се традиционално одржава 10. децембра у Стокхолму.
Владислав Бајац, писац и издавач, који је својевремено преводио Диланову поезију, за Спутњик каже да се уметниково ћутање може тумачити на различите начине.
„Прва лопта, ова површнија, врло вероватно га квалификује као човека који је препотентан и себи дозвољава дрскост да не реагује никако, или да се не одазива позиве. Међутим, ја мислим да је то само један од начина испољавања његове личности. Он је, још од кад се први пут појавио, имао поступке који су спадали, благо речено, у свакакве квалитативе. Био је чудак и дозвољавао је себи да се неочекивано понаша у неким ситуацијама. Мислим да је то допустиво ако је човек који то ради доследан, а ја мислим да он то јесте. Из угла кућног васпитања, то можемо да оквалификујемо као гест који би ипак могао и другачије да буде исказан, али свако има право на своје поступке и мишљење, и не би ме изненадило да се Дилан уопште и не појави на додели награде“, каже Бајац.
Наш саговорник подсећа и да је Боб Дилан пре неколико година примио медаљу од америчког председника Барака Обаме, а да притом није скинуо наочаре за сунце.
„Васпитање налаже да, када наступате пред јавношћу и медијима — а нисте на концерту — скинете наочаре за сунце. Али шта ћете ако човек има велике подочњаке, па не жели да ту ’естетику‘ покаже другима? Шалу на страну, да ли је тај Диланов гест био неваспитан? Могуће, али то је легитимно. А да ли га је Обама због тога избацио из Беле куће? Није!“, објашњава Бајац, и додаје да људима понекад треба опростити одређене поступке, све док њима нису увредљиво задрли у интиму других људи.
Саговорник Спутњика додаје и да у том контексту морамо да посматрамо и Диланово ћутање о Нобеловој награди, али и да флексибилније посматрамо ону, како каже, „људску димензију“ читаве приче.
„На крају крајева, нико никога није тукао по ушима да му било шта додељује, нити је Боб Дилан тражио да добије ту награду. Она му је додељена — мислим да ју је заслужио — и она сада помера границе критеријума области, а не квалитета и дубине. Људи су навикли да књижевници ту награду добијају по неком стандардном критеријуму, а ја сам и писац, па не мислим тако — сматрам да је разни људи могу добити. Примера ради, дело прошлогодишње добитнице, која је ’легитимнија књижевница‘ од Дилана, ипак није врста литературе коју ја волим, али јој ја нећу оспорити да је у питању књижевност“, напомиње Бајац.
Иначе, у образложењу Нобеловог комитета наводи се да је Дилан „створио нов поетски израз унутар богате америчке песничке традиције“. Бајац, који је и директор издавачке куће „Геопоетика“, која 2005. године издала Диланове мемоаре „Хронике 1“, каже да је, као „дете рокенрола“ и неко ко је уживао у превођењу поезије Боба Дилана, био пријатно изненађен вешћу да је овогодишња Нобелова награда за књижевност припала баш њему.
Дилан је, наглашава Бајац, награду превасходно добио за поезију, али се подразумева да ју је добио и за све друго што је написао — а поред „Хроника 1“, написао је и роман „Тарантула“…
„Легитимно је оспоравати његову књижевну вредност, али само ако сте прочитали оно што је Дилан написао. Ја се бојим да добар део јавности то није учинио, па одокативно оцењује нешто што не познаје. Усуђујем се да, из искуства које имам, потврдим да је он одувек био песник, још од своје прве појаве на јавној сцени. То што је уз писање песама и компоновао, стварао музику, то је само још један вид његовог талента. Књижевним зналцима и људима од осећаја за уметност лако је да препознају квалитет кад су у стању да, на језику на коме је Дилан писао, или у добром преводу, прочитају нешто од тога“, напомиње Владислав Бајац.
А шта Боб Дилан мисли о награди?
Да ли ће је примити, или ће можда као писац Жан Пол Сартр давне 1964. године одлучити да је одбије? Са становишта Нобеловог комитета, то није од значаја. Статут Нобелове награде не предвиђа могућност одбијања овог признања, па ће Дилан у историји заувек остати уписан као добитник за 2016. годину.
Подсетимо, Нобелову награду за књижевност додељује Шведска краљевска академија, а добитнику припадају новчана награда, диплома и медаља. Осим Жан Пола Сартра, својевољно ју је одбио само још вијетнамски премијер Ле Дук То 1973. године, јер није желео да награду дели са Хенријем Кисинџером, тадашњим америчким државним секретаром.
Адолф Хитлер је тројици немачких добитника забранио да приме Нобелову награду — Рихарду Куну (хемија, 1938), Адолфу Бутенанду (хемија, 1939) и Герхарду Домагку (медицина, 1939), а совјетска влада натерала је Бориса Пастернака да одбије Нобела за књижевност 1958. године.
