У Београду је боравио ради учешћа на конференцији „Тероризам и електронски медији“.
У интервјуу за наш портал и радио Бордјужа се осврнуо и на рад Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, као и на сарадњу Србије и Организације за колективну безбедност и сарадњу, која је, како истиче, добра.
На питање може ли Србија у перспективи да постане чланица ОДКБ-а, одговара да механизам за то постоји, али да је пре свега важно да се заједнички ради на подизању нивоа безбедности наших земаља.
— Имамо пријатељске односе са руководством Србије, са Министарством одбране Србије, свесни да имамо исте проблеме у вези са заштитом суверенитета и територијалног интегритета, проблеме у вези са повећањем нивоа опремљености наших оружаних снага. Осим тога ми у оквиру ОДКБ-а много времена посвећујемо питањима супротстављања тероризму, нелегалној трговини наркотицима, незаконитој миграцији. Сви ти проблеми директно се тичу и српског народа и државе. Зато сматрамо да ће та сарадња, пружање узајамне помоћи, заједнички рад на тим проблемима подићи ниво заштите становништва. Руководство Србије о томе говори и ми смо спремни на такву сарадњу.
Што се тиче тога хоће ли Србија ући у ОДКБ или неће, то је суверено право Срба. Ако донесу такву одлуку биће нам драго, механизам уласка у организацију постоји. Ако донесу друкчију одлуку, само да сарађују са нама, и то ћемо поздравити. Суштина није у ком својству ће земља бити, него је најважније да заједничким напорима успемо да подигнемо ниво безбедности наших народа и искључимо могућност различитих терористичких аката или неких других кризних појава. Ми на томе и радимо и зато наша сарадња у било којем облику иде у корист и Србији, и државама чланицама ОДКБ-а.
Србија је успоставила тесну војну сарадњу са Русијом, а с времена на време учествује и у заједничким маневрима са чланицама ОДКБ-а. Али сведоци смо да то смета Западу и НАТО-у, премда Србија војно сарађује и са Алијансом. Зашто Србији стално стижу примедбе са Запада тим поводом, док из Русије никад не чујемо нешто слично?
— Логика развоја свих догађаја данас говори о нечему што смо одавно знали: да НАТО и Американци воде политику „завади па владај“, политику да никако не дозволе обнову тесних контаката међу словенским народима. Управо је зато у Украјини био организован државни преврат, притом, организован са стране. Управо зато се Украјина користи само за једно — да се поцепа наше словенско јединство и то се дешава свуда, па и у Србији. Истина, раније смо се трудили да о томе не говоримо, премда смо схватали куда све то води и чиме се баве Американци. Данас је све тако огољено, видимо како Американци и њихови вазали раде и у Сирији, и у Украјини, да више нема смисла ћутати о томе. Да, та политика је оријентисана само на једно — да подели словенске народе.
Познато Вам је да примедбе стижу и поводом заједничког хуманитарног центра Србије и Русије у Нишу. Чујемо да је то центар шпијунске делатности. Како видите ситуацију са хуманитарним центром? Данас, рецимо, одатле креће хуманитарна помоћ за Алеп.
— Многа објашњења које наводе западни партнери су напросто смешна, па и кад је реч о „шпијунском центру“. Тај центар је формиран да би се пружила помоћ, пре свих Србији у случају великих техногених или природних катастрофа, да се не би чекало да стигну авиони из Русије са помоћи и спасиоцима, него да се оперативно реагује на лицу места на све такве кризне ситуације. Сматрам да тај центар може да ради ако његови радници буду социјално заштићени и ако буду имали јасан правни статус. Наравно, било би добро да то питање буде решено што пре. Али ми схватамо да је та одлука на руководству Србије и то је суверено право Срба. Ми ћемо одлуку прихватити каква год да буде, али ако имамо у виду да је центар формиран да би се пружала помоћ тој држави, неопходно је да тај правни статус буде јасно дефинисан.
Да ли мислите да ће Србија у једном тренутку морати да бира, како кажу на Западу? Од известиоца ЕП за Србију Дејвида Макалистера смо још једном чули да Србија треба да се прикључи политици ЕУ кад је реч о односу према Русији.
Политика: „Ко није са нама, тај је против нас“, јесте штетна. Свака држава треба да има нормалне контакте и добру сарадњу и са земљама Запада, и са земљама Истока и само у том случају имаће заокружену спољну политику. Категорички сам против тезе: „Ако ниси са нама, ти си против нас“, и сматрам да је то још једна потврда тога да је у току покушај да се поделе народи, да се вештачки прекину вишевековне везе међу словенским државама и све те изјаве управо раде у том правцу. Русија и земље ОДКБ-а само поздрављају када наши савезници, партнери имају добре односе и са земљама НАТО-а, и са земљама ОДКБ-а, и са Кином, и са Ираном, и што је шири спектар контаката државе са другим државама то је ефикаснија спољна политика, а та држава самосталнија. Због нечега све те земље које постављају ултиматуме Србији не ограничавају своје контакте са другим државама, а од својих партнера то траже — од Србије, Украјине или Бугарске. Сетите се гасне епопеје са „Јужним током“. Зато мислим да је то погрешно.
На конференцији „Тероризам и електронски медији“ речено је, између осталог, да ОДКБ помаже у борби против тероризма. Како видите ситуацију у Сирији и како ОДКБ може да помогне?
Ми, ОДКБ се не позиционирамо као глобални актер. То НАТО свуда има посла, и у Југославији, и у Либији, коју су фактички уништили, и у Сирији, и у другим државама, где после њих остају само рушевине и губитак државности. Ми се позиционирамо као блок који се бави пре свега безбедношћу својих земаља. Не претендујемо на било какву улогу, па ни у сиријском сукобу, премда наше државе пружају хуманитарну помоћ сиријском народу и такав рад је организован у оквиру ОДКБ. Али знам једно, у Сирији ће наступити мир само ако главни актери, укључујући САД и Русију, постигну сагласност и буду радили унисоно. Тај разлаз, до којег је дошло пре неколико година када смо фактички прекинули сарадњу у сфери борбе против тероризма, трговине наркотицима, у сфери других проблема, довео је и до масовне миграције, и до уништења државности многих земаља, и до сукоба у Сирији. Уопште, погрешно је говорити о неопходности борбе против тероризма, а ћутке подржавати терористичке организације, делити терористе на своје и туђе. И перспектива у Сирији је само у једном, да се обједине напори свих држава, и западних, и источних, у борби против терористичких организација.
