Након што је на локалним изборима у Сребреници у РС изабран кандидат српских странака Младен Грујичић, а у Стоцу избори нису одржани због сукоба представника бошњачке и хрватске заједнице у Федерацији БиХ, федерална агенција „Фена“ пренела је да наводно постоји предлог да се и те две општине преименују у дистрикте, попут Брчког.
Ту тему су, наводи агенција, неформално покренули академски и невладини кругови из САД, а наводно је понуђено преуређење БиХ, након што су протекли избори поново изазвали националне тензије. Младен Грујичић, победник на изборима за новог начелника Сребренице, за Спутњик каже да иницијатива да Сребреница постане дистрикт датира још од 2007. године.
„То не долази у обзир, јер Дејтонски споразум је јасно прописао границе Републике Српске, и без интервенције оних актера, који су и били учесници у потписивању Дејтонског споразума, то се не може ни променити. Та иницијатива долази са бошњачке стране и кренула је од актуелног начелника Сребренице Ћамила Дураковића, међутим, наишла је на неразумевање и не може да буде реализована док сва три конститутивна народа не буду стала иза тога“, напомиње Грујичић.
Ту иницијативу Грујичић види и као један од покушаја да се одложи његово именовање за новог начелника Сребренице, јер актуелна власт користи законски жалбени рок у покушају да изборе доведе у питање, иако за то немају никаквог основа.
„Другог новембра треба да се извршити додела сертификата, а након тога и примопредаја дужности, али актуелна власт у Сребреници ће учинити све како би се максимално развукла процедура, не би ли добили на времену и евентуално нешто променили. Све су то покушаји који су нама познати од раније. До сада никакве резултате нису могли да остваре са таквим иницијативама, па је тако и ова губљење времена“, напомиње Грујичић.
Александар Врањеш, саветник председника РС Милорада Додика, за Спутњик каже да то свакако није ни прва, а ни последња иницијатива различитих бошњачких политичких и лобистичких група, које већ преко 20 година одбијају да прихвате реалност да је Република Српска саставни дио БиХ и да се покушајима рушења Републике Српске у ствари руши Босна и Херцеговина.
„Још једном наглашавам да је Босна и Херцеговина државна заједница два ентитета и свака промена устројства БиХ мора се заснивати на консензусу два ентитета, односно на сагласности Републике Српске и Федерације БиХ. Тако је прописано Уставом и само под тим условима БиХ може опстати као држава. Замислимо да се оствари идеја да се уводе нови дистрикти у БиХ мимо наведеног уставног принципа и то под патронатом и притисцима нове америчке администрације, то би био тежак ударац на БиХ од којег се ова државна заједница не би опоравила“, истиче Врањеш.
Он поручује да треба отворено рећи да такве и сличне иницијативе руше БиХ и долазе из оних кругова који не могу да се помире са чињеницом да Босна и Херцеговина није национална држава Бошњака.
„У тој хипотетичкој ситуацији Република Српска не би прихватила нову прекомпозицију и вероватно би као одговор упутила иницијативу Народној скупштини за излазак из ове државне заједнице. Морам да нагласим да то није сецесионизам, него последица непоштовања Устава БиХ од стране оне бошњачке политичке елите која би била спремна да жртвује БиХ зарад неостваривих идеја о бошњачкој доминацији. Бошњаци су најбројнији народ у БиХ и самим тим носе највећу одговорност за ову државну заједницу. Ако њихова политичка елита тражи начин да мимо воље друга два конститутивна народа изврши преустројство БиХ, онда треба јасно и гласно рећи да они подстичу распад БиХ. Дакле одговор РС не би био сецесија, него заштита уставних права, а ако се сруши дејтонски Устав, срушена је и БиХ и РС наставља самостално“, напомиње Врањеш.
Како каже, српска политичка елита не може да сноси ту одговорност, јер годинама упозорава на противуставне радње, како Бошњака, тако и међународне заједнице.
„Са друге стране, претпоставимо на пример да Срби лобирају по свету да се, рецимо, Дрвар и Грахово врате Републици Српској. Замислите на какве би то све осуде наишло, док наведене бошњачке иницијативе пролазе без икаквих коментара представника међународне заједнице. Такви дупли стандарди дефинитивно не доприносе будућем развоју БиХ“, категоричан је Врањеш.
Владе Симовић, политиколог из Бањалуке, за Спутњик каже да нема никаквог основа да се Сребреница прогласи дистриктом, пошто је Брчко, подсећа наш саговорник, постало дистрикт, јер је био део спорне територије, око којег у Дејтону није постигнут консензус.
„Зато је странама у спору остављено да касније уђу у процес арбитрирања око тог простора који је био подељен на српски део — северно уз Саву и јужни део испод града Брчко, који је припадао Федерацији БиХ. Арбитражни процес је трајао четири године и резултирао је одлуком да се Брчко прогласи дистриктом, који је кондоминијум, односно заједничком територијом Републике Српске и Федерације“, објашњава Симовић.
За разлику од Брчког, каже Симовић, Сребреница је несумњиво територија Републике Српске и она се са пуним правом противи таквој иницијативи, јер не постоји никакав правни аргумент да неко отуђи њену територију, тим пре што је РС изузетно обазрива према Сребреници.
„Чим се уђе у било какво распакивање Дејтонског мировног споразума, отвара се низ проблема који дестабилизују БиХ. Верујем да је та иницијатива производ изборне кампање, јер ми се чини да они који су изборе изгубили са тим никако не могу да се помире, па сада траже отварање проблема који заиста могу бити велики“, сматра Симовић.
И професор Бањалучког универзитета Милош Шолаја за Спутњик каже да је јасно да таква иницијатива долази из бошњачких кругова који су изгубили изборе у Сребреници.
„Одлуком Изборне комисије да прогласи резултате избора победила је демократија, а бројање гласова је све рекло. То што се неким круговима то не свиђа и што мисле да Сребреница треба да буде национални ексклузивитет, практично враћа БиХ на почетак деведесетих година прошлог века и квалификовано национално одлучивање, што на крају мора довести до конфликта. Јасно је да је Сребреница део територијалног система и свако насиље над тим системом би отворило Пандорину кутију у БиХ“, каже Шолаја.
Према његовим речима, било би демократски и цивилизацијски прихватити резултате избора и да се настави са досадашњим политикама према и у самој Сребреници.
