Ту тему су, према Фени, неформално покренули академски и невладини кругови из САД, а према понуђеној замисли наводно је понуђено преустројавање БиХ, након што су протекли избори поново изазвали националне тензије.
Сматра се да би због тога, преноси ова агенција, требало тежити да се у БиХ формирају још два дистрикта — дистрикт Сребреница и дистрикт Столац–Неум.
Неименовани саговорници Фене, за дистрикт Сребреница правну, политичку и друштвену подлогу налазе у „пресудама Хашког трибунала, стресним политичким приликама насталим након избора и друштвеном значају везаном за неопходни и захтевни процес помирења“.
„Сребреница је опште место недељивости БиХ и такву општост требало би утврдити посебним правним и политичким статусом“, наводи агенција речи саговорника из једне од кључних међународних организација које делују у Сарајеву.
Дистрикт Столац–Неум, с друге стране, наводи се, поништио би постојећи модел за који саговорници тврде да је „темељно сегрегирајући, етнички ексклузивистички и цивилизацијски неодржив“.
„У принципу, решавање питања Стоца одлучује и у којем ће смеру ићи држава БиХ, ка интеграцији или етничкој дезинтеграцији. Додатно, дистрикт у Херцеговини би имао и позитиван утицај на развој демократских процеса у изборно замрзнутом и друштвено подељеном Мостару. Изградња магистралног пута Столац–Неум ствара неопходне саобраћајне услове за реализацију ове замисли. Отварање канцеларије ОЕБС-а у Стоцу унеће неку врсту сигурности, али тек на краћи рок“, каже дипломатски извор.
Циљ оваквог преустројства, додаје неименовани извор, тежио би политичкој ефикасности, а свој основ би налазио у праведности и демократичности.
„Три дистрикта представљала би кључне демократске и мултиетничке тачке на ободу Босне и Херцеговине. Дистрикти на Сави, Дрини и Јадранском мору ојачали би унутрашњу кохезију и укупни демократски капацитет. Заправо, то је решење у корист Босне и Херцеговине, али, чини се, и Сједињених Америчких Држава“, наводи исти извор и додаје да би то био„реалан испит искрености и добре воље и за суседе Босне и Херцеговине“.
На питање колико је такав сценарио реалан, каже како би одузимање територије од ентитета и политичких елита које теже сецесији и дисолуцији представљало тежак задатак, али би директно допринео правном и друштвеном бићу БиХ.
„Сваки будући избори поново ће унети немир и запретити кризом у Сребреници и Стоцу, у крајњој консеквенци — кризом у целој БиХ. Већину у оба града су чинили Бошњаци, имамо то у виду. Дистрикт Брчко је остварио демократски модел добродошлице и развоја за све, док Сребреница и Столац постају места најреакционарнијих балканских националистичких и сецесионистичких снага“, додаје саговорник.
Ајла Делкић, директорка Саветодавног већа за БиХ, већа које делује у Вашингтону који је, како се истиче, такође дистрикт, каже за Фену да се и у различитим вашингтонским круговима чуло за ову иницијативу, да се о њој и разговара и размишља.
„Идеје су да се износе, а онда се о њима и расправља. Не треба ништа забрањивати, посебно слободно мишљење. Ако се већ расправља о судским пресудама, референдумима, отцепљењима и трећим ентитетима, треба расправљати и о овоме. Мени се чини да идеја има чврсту подлогу и један нови модел који тражи озбиљну правну и политичку анализу. Мислим да је она у духу реформске агенде и да је у складу са свим оним шта за Босну и Херцеговину значе ЕУ и НАТО“, казала је Делкићева.
Због тога би, сматра се, преноси ова агенција, требало ићи ка томе да се у БиХ формирају још два дистрикта — дистрикт Сребреница и дистрикт Столац–Неум.
Неименовани саговорници Фене, за дистрикт Сребреница правну, политичку и друштвену подлогу налазе у „пресудама Хашког трибунала, стресним политичким приликама насталим након избора и друштвеном значају везаном за неопходни и захтевни процес помирења“".
„Сребреница је опште место недељивости БиХ и такву општост требало би утврдити посебним правним и политичким статусом“, сматра саговорник из једне од кључних међународних организација које делују у Сарајеву, наводи агенција.
Дистрикт Столац–Неум, с друге стране, наводи се, поништио би постојећи модел за који саговорници тврде да је „темељно сегрегирајући, етнички ексклузивистички и цивилизацијски неодржив“.
„У принципу, решавање питања Стоца одлучује и у којем ће смеру ићи држава БиХ, ка интеграцији или етничкој дезинтеграцији. Додатно, дистрикт у Херцеговини би имао и позитиван утицај на развој демократских процеса у изборно замрзнутом и друштвено подељеном Мостару. Изградња магистралног пута Столац–Неум ствара неопходне саобраћајне услове за реализацију ове замисли. Отварање канцеларије ОЕБС-а у Стоцу унеће неку врсту сигурности, али тек на краћи рок“, каже дипломатски извор.
Циљ оваквог преустројства, додаје неименовани извор, тежио би политичкој ефикасности, а свој основ би налазио у праведности и демократичности.
„Три дистрикта представљала би кључне демократске и мултиетничке тачке на ободу Босне и Херцеговине. Дистрикти на Сави, Дрини и Јадранском мору ојачали би унутрашњу кохезију и укупни демократски капацитет. Заправо, то је решење у корист Босне и Херцеговине, али, чини се, и Сједињених Америчких Држава“, наводи исти извор и додаје да би то био „реалан испит искрености и добре воље и за суседе Босне и Херцеговине“.
На питање колико је такав сценарио реалан, каже како би одузимање територије од ентитета и политичких елита које теже сецесији и дисолуцији представљало тежак задатак, али би директно допринео правном и друштвеном бићу БиХ.
„Сваки будући избори поново ће унети немир и запретити кризом у Сребреници и Стоцу, у крајњој консеквенци — кризом у целој БиХ. Већину у оба града су чинили Бошњаци, имамо то у виду. Дистрикт Брчко је остварио демократски модел добродошлице и развоја за све, док Сребреница и Столац постају места најреакционарнијих балканских националистичких и сецесионистичких снага“, додаје саговорник.
Ајла Делкић, директорка Саветодавног већа за БиХ, већа које делује у Вашингтону који је, како се истиче, такође дистрикт, каже за Фену да се и у различитим вашингтонским круговима чуло за ову иницијативу, да се о њој и разговара и размишља.
„Идеје су да се износе, а онда се о њима и расправља. Не треба ништа забрањивати, посебно слободно мишљење. Ако се већ расправља о судским пресудама, референдумима, отцепљењима и трећим ентитетима, треба се расправљати и о овоме. Мени се чини да идеја има чврсту подлогу и један нови модел који тражи озбиљну правну и политичку анализу. Мислим да је она у духу реформске агенде и да је у складу са свим оним шта за Босну и Херцеговину значе ЕУ и НАТО“, казала је Делкићева.
И амбасадор БиХ у Вашингтону Харис Хрле је Фени потврдио да је упознат са оваквим размишљањима.
„Предлог не представља став вашингтонске администрације, али Босна и Херцеговина је искра у оку великом броју академика, правника, политичара. Свакако треба сачекати крај изборног процеса у САД и видети да ли изнесене идеје представљају почетне, академске сугестије за надолазећу америчку администрацију. Све што је у интересу мира и помирења, грађана и народа, што је у складу са европским принципима и НАТО стандардима, то ће бити поздрављено“, навео је амбасадор Хрле.
