Кад се Републикански кандидат Доналд Трамп и кандидаткиња Демократске партије Хилари Клинтон не рукују ни на почетку ни на крају предизборне дебате у Лас Вегасу и кад су Русија и њен председник Владимир Путин тема и те и осталих дебата и конвенција, онда је то донекле и разумљиво јер су Русија и Америка суперсиле и све везано за ове две државе је важно.
Међутим, изборни штаб Доналда Трампа демантовао је недавно интервју за српске медије јер је у интерпретацији америчких медија негативно конотиран. Убрзо стиже и вест да бивше америчке дипломате, академици и активисти позивају тог истог Трампа да се огради од подршке лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља.
Кад на то додамо и групу грађана у Сарајеву која посредством друштвених мрежа позива суграђане да им се придруже на скупу подршке Хилари Клинтон, онда је питање утичу ли стварно прилике и политичари из Србије и са Балкана бар на делове гласача и њихово опредељење на изборима у новембру ове године, или је све то медијска ујдурма која суштински никако не утиче на опредељење Американаца.
Хоћу и ја део (медијске) пажње
Према мишљењу новинара и пасионираног пратиоца америчке политике и председничких избора Дениса Колунџије, мале земље и мале нације на америчке изборе, и уопште као тема за изборе у председничкој кампањи, могу да утичу онолико колико угрожавају неке интересе Америке.
Небитно је, прецизира Колунџија за Спутњик, колика је земља и колика је нација, али ако прави неке проблеме или је проблематична, онда може да буде тема у кампањи.
„Мислим да сви остали покушавају да се очешу о тај неки медијски циркус који већ дуго траје“, додаје Колунџија. У то он убраја и покушаје да се поједини допадну кандидату за којег се очекује да ће победити у новембру.
Што се пак апела Доналду Трампу за одрицање о подршке Војислава Шешеља тиче, Колунџија сматра да се користи превелика артиљерија несразмерна утицају који можда српски бирачи, односно Американци српског порекла, имају у Америци.
„То би онда требало да се ради на неки другачији начин. Више ефекта може да дâ теренски рад и комуникација, него да се у јавности Трамп одриче од човека који је опозиција у Србији, са својим познатим ставовима. Самим Американцима то ништа не значи. Који Американац зна ко је Шешељ, једва знају за своје политичаре“, прецизира Колунџија.
Место рођења новог светског поретка
С друге стране, дипломата Владислав Јовановић истиче да треба поћи од чињенице да се америчка политика грубих повреда међународног права и повеље УН и интервенционизма као убојитог оружја новог светског поретка први пут појавила и идентификовала са кризом у Југославији.
„Због тога постоји извесна осетљивост, да не кажем очекивање појединих народа или држава које су имале користи од такве интервенционистичке политике или који су од ње страдали. Сад се то враћа као бумеранг на америчку политичку изборну сцену. Чини се, због слике тога у увеличавајућем огледалу, као да Балкан и догађаји на Балкану имају неки значајнији повратни утицај на изборни процес у самој Америци“, додаје Јовановић за Спутњик.
То, разуме се, појашњава даље он, није тачно јер је балкански регион један од најудаљенијих и најбезначајнијих региона за Америку, односно за америчке бираче. На то су, додаје, више осетљиви неки амерички медији него сама изборна база јер многи од њих и не знају где се географски налази цео Балкан, а камоли Србија.
„Међутим, амерички медији који су били саучесници у тој негативној америчкој политици осећају се помало кривим а неће да признају кривицу, али одговорни да реагују на све што долази из овог региона, а што би могло евентуално да шкоди интересима политике која је формирана крајем прошлог и почетком овог века“, закључује Јовановић.
