„Дојче веле“ наводи да за нову хрватску владу Хрвати у Босни и Херцеговини неће бити тек бирачки џокер. Заузеће активну улогу према БиХ, чије је унутрашње уређење за хрватске грађане пример нефункционисања државног апарата. Изненађујуће, и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић објављује да управо то очекује од Пленковићеве гарнитуре, док се Србија за сада не спомиње у плановима нове хрватске политике.
„Председница, једна од креаторa спољне политике, до сада је избегавала уплитање у регион и инсистирала је на другим приоритетима, попут оријентације Балтик—Црно море. ХДЗ се враћа питањима Балкана као централним питањима спољне политике“, каже у разговору за „Дојче веле“ Дејан Јовић, професор Факултета политичких наука у Загребу.
Он сматра да је издвајање БиХ у односу на друге земље Западног Балкана ризично и патронизирајуће.
„У Хрватској би било много незадовољних да Словенија или Мађарска поруче да смо им ми централно политичко питање. Велико је питање колико мала држава попут Хрватске може да учини у БиХ. Ту се појављују далеко моћнији актери од саме Хрватске као што су САД, а у последње време Русија и Турска. Ни ЕУ ту није успела бог зна шта да уради“, каже професор.
„Дојче веле“ наводи да је и искусна политичарка, бивша премијерка Хрватске Јадранка Косор, изненађена заокретом на Пантовчаку.
„Што се тиче било каквог задирања у политику суседне државе, сви хрватски политичари морају бити опрезни. Патронизирање може лоше да се тумачи не само у тој земљи, већ и шире. Хрватска мора да има јединствену политику. Генерално је нисам видела у пропалој влади ХДЗ-а и Моста, као ни у корелацији са Пантовчаком. То треба искристализовати и строго позиционирати у оквире Устава који каже да Хрватска мора посебно да се брине за Хрвате који живе ван Хрватске“, сматра Косорева.
Она за „Дојче веле“ напомиње да се као премијерка разилазила у много чему са тадашњим председником Ивом Јосиповићем, али не и око заштите Хрвата у БиХ.
„Данас као проблем видим генерацију политичара који су одговорни за ситуацију у БиХ. Када са све три стране дођу политичари који ће бити потпуно искрени и радити у интересу јединствене државе, доћи ће до помака. Хрвати у БиХ имају најтежу позицију и Устав јасно говори шта у вези с тиме треба чинити. Треба се чувати било каквих поступака који би могли да се уплићу у сувереност. Јер уз све проблеме које има, БиХ је суверена држава“, напомиње она.
„Дојче веле“ наводи да, очекивано, најаве хрватског премијера и председнице иритирају Сарајево из којег према Загребу стижу увек скептичне реакције.
„Чак и кад кажете ’добар дан‘, неко то може сматрати непримереним. БиХ је у свему што је до сада Хрватска радила, без обзира какве сигнале слала, увек нашла разлог за приговор, јер је врло опрезна према хрватској улози. За то постоје озбиљни историјски разлози, не само из деведесетих, већ и из четрдесетих. Свако релативизовање НДХ у Хрватској — а ХДЗ је у томе шампион — у БиХ изазива узнемиреност. Због тога у Хрватској морамо да будемо осетљиви како поступамо. Ове најаве неће допринети смиривању тензија између Загреба и Сарајева“, тврди Јовић.
О редефинисању Дејтонског споразума све се чешће прича и у самој Хрватској, а Пленковић је већ раније најавио помоћ у уставној реформи БиХ по начелима потпуног федерализма.
„Време Дејтонског споразума не треба занемарити, његова највећа вредност је заустављање рата и спасавање живота. Олако говорити о томе није добро. Занимљиво, многи који наизглед брину о судбини БиХ радо су се сусретали са Додиком. Неприхватљиво је одржавање контаката на државном нивоу са особом која не признаје БиХ, као ни Сарајево као главни град“, каже Јадранка Косор.
„Дојче веле“ наводи да је Јовић скептичан.
„Тешко је користити тај појам федерализације, јер већ унутар БиХ постоји федерација са којом тамошњи, а и Хрвати у Загребу, нису задовољни. Због тога не видим зашто би били задовољни федерализмом као моделом за целу БиХ. Појмовно би то могло да изазове доста конфузија. А ако се покуша ревизија Дејтонског споразума, то неће успети. То не може чак ни ЕУ да уради“, каже Јовић.
Косорева сматра да је боље инсистирати на европском путу БиХ.
„Ту Хрватска има право да буде лидер у тумачењу ситуације БиХ коју многи у Европској комисији недовољно познају. Треба да се позиционирамо као држава која жели да помогне БиХ“, каже она.
Међутим, професор Јовић сматра да се процеси евроинтеграција редовно користе као алиби за уплитање у политику суседних држава.
„Чини ми се да је Хрватска ушла у ЕУ само због тога да би ХДЗ унутар земље могао да ради шта хоће, без спољног приговора или евентуалног мешања које је до тада било снажно; од ЕУ до Хашког суда и УН. У спољнополитичком смислу, једино што је ХДЗ у ЕУ показао је то да има негативну политику притисака и условљавања према Србији и политику патронизације према БиХ. Не видим ништа друго у чему је Хрватска коју је водио ХДЗ имала иницијативу унутар ЕУ“, наводи он.
„Дојче веле“ наводи да, иако Загреб с времена на време шаље поруку како су БиХ и Србија унутар Уније хрватски и европски интерес, Косорева каже да је садржаја премало и да све остаје на површини.
„То су повремени састанци и фотографисања, али без суштинског помака. Рецимо, сусрет Колинде Грабар Китаровић и Александра Вучића, у време док он као мандатар још нема овлашћења, а она нема никаквих овлашћења да у име државе потписује декларације или споразуме“, напомиње она.
Косорева додаје да је много тога пропуштено када се бивши министар спољних послова Миро Ковач није појавио у Бриселу у тренутку док је Србија отварала преговарачка поглавља 23 и 24.
„Тамо је за столом требало да истакне све наше дилеме и услове, посебно у вези са законом којим Србија прогања хрватске бранитеље и у вези потраге за несталима. Потрага је лако решив проблем јер велик број одговора на горућа питања лежи у архивима непријатељске ЈНА“, сматра Косорева.
Она тврди да Београд игра двоструку игру, јер би откривање појединости отворило и питање кривичне одговорности у Србији.
„Али то Хрватска треба сувисло и концентрисано да артикулише. Србија, ако жели да буде чланица ЕУ, мора да призна пресуде међународних судова, например о геноциду у Сребреници“, каже бивша председница хрватске владе.
Јовић, са друге стране, напомиње да је Хрватска према Србији водила искључиво политику блокирања уласка у ЕУ, а та неуспела политика, сматра, главни је разлог што Ковач више није министар.
„Његова политика је довела до бумеранга, па је хрватска позиција у ЕУ ослабила. Не видим да су он, Орешковић и Карамарко помагали било какве брзе интеграције. Чини ми се да је за Западни Балкан једино решење — брза интеграција свих одједном, груписање тих земаља, а не индивидуални приступ. Али свестан сам да у овом тренутку међу чланицама не постоји превелика воља за даљим проширењем“, оцењује Јовић.
„Дојче веле“ наводи да се, након рафалне размене протестних нота које су Загреб и Београд користили у дневнополитичке сврхе, ситуација није битно побољшала.
„Недефинисана је због делотворности Министарства спољних послова и пале владе у целини, али и необичне политике коју паралелно води председница. Бивши министар Ковач је чак забранио да се говори ’регија‘, па је морало да се говори ’суседство‘. Не смемо да се бавимо трицама, јер ми смо суседи и заувек ћемо живети једни поред других“, закључује Косорева.
„Ово је можда шанса за нови почетак у којем ће барем тон бити примеренији и неће се стварати незадовољство јавног мњења према онима са друге стране. Пленковић неће давати спектакуларне изјаве какве је давао Милановић или Ковач. Али интереси које је ХДЗ формулисао остају исти или врло слични, па се сама политика неће водити битно другачије“, закључује професор Јовић најављујући наставак патронизирања БиХ и скепсе према Србији.
