Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић из Њујорка пажљиво прати све што се догађа у суседној земљи, а хрватски приоритет је, између осталог, да укаже међународној заједници на положај Хрвата, наводи „Јутарњи лист“ у тексту објављеном на сајту.
„Хрватска има легитимно право да се бори за равноправност Хрвата у БиХ", рекао је „Јутарњем“ Мате Гранић, саветник хрватске председнице.
У Њујорку ће се сусрести и хрватски и БиХ шефови дипломатија Миро Ковач и Игор Црнадак и разговарати о стању у тој држави.
„Очигледно, локални су избори и многи покушавају ловити у мутном", каже Ковач.
Стање у БиХ уочи референдума, на којем грађани у Републици Српској треба да се изјасне хоће ли се 9. јануар обележавати као Дан РС, из сата у сат је све драматичније, оцењује „Јутарњи“.
Све се чешће чују изјаве у којима се спомиње могућност обнове ратних сукоба и то у тренутку када је Брисел прихватио захтев БиХ за приступ ЕУ, наводи лист.
„Ратне трубе као да су се поновно активирале у држави коју већ дуго потреса криза на свим нивоима, а понашање Милорада Додика и заказивање референдума ствара додатну нервозу“, пише загребачки лист и додаје да је очито југоисток Европе поново место сукоба великих сила, па Запад свим снагама жели да сачува Дејтон, док Руси кроз РС настоје да остваре своје интересе на Балкану.
Поседњих дана стање је кулминирало након експлозивне изјаве Сефера Халиловића, бившег ратног генерала Армије БиХ кад је запретио ратом буде ли спроведен референдум, видевши у њему први корак према отцепљењу РС из БиХ.
„Након референдума Дејтон више не вреди, БиХ би се вратила на Устав Републике БиХ, а након тога нека нам бог помогне“, рекао је Халиловић, након чега су уследиле жестоке реакције српских политичара, додаје „Јутарњи“.
„Поштујемо интегритет БиХ, али РС неће нестати“, пренео је „Јутарњи“ изјаву премијера Србије Александра Вучића из Њујорка и истакао да је он апеловао да сви треба заједно да раде на миру и да треба презати од људи „који лако стављају пушку на рамена".
„И хрватска председница је заузела врло јасан став око референдума“, каже Мате Гранић.
Саветник председнице Хрватске тврди да се паралелно одвијају и други процес, пре свега настојање Брисела да БиХ започне преговоре о уласку у ЕУ.
„То је изузетно охрабрујући потез, који Хрватска подржава“, наглашава Мате Гранић. Трећи процес су локални избори у БиХ који ће значајно одредити будућност целе државе, а када је реч о хрватском корпусу, постоји и четврти важан процес који подржавају све хрватске опције у тој држави, уз то и Црква, а то је да положај Хрвата у БиХ треба што пре да дође на дневни ред.
„Ту се ради о проблему мајоризације Хрвата јер не могу остварити оно што је дух и слово Дејтонског и Вашингтонског споразума, пре свега конститутивност и равноправност у БиХ. Сасвим је сигурно да ће положај Хрвата у БиХ, али и БиХ бити највиши предмет интереса и хрватске председнице, али чврсто верујемо и нове хрватске Владе“, тврди Гранић.
Након што је извесно да ће нови хрватски премијер бити Андреј Пленковић, постоји процена да ће бити и знатно боља сарадња у државном врху и јасан став према БиХ.
