Социјалне мреже су, како је указано, у овом тренутку понекад непредвидиве и хаотичне, а проблем забране садржаја који пропагирају тероризам јесте у томе што се као аргумент увек потеже слобода говора, сматрају учесници панела „Социјалне мреже као средина за ширење идеја тероризма“.
Председник ТВМ групе Владимир Талер, модератор панела, посебно је указао да је психа младих таква да се лако пецају на удицу оних који их вешто врбују да се прикључе терористима ДАЕШ-а, наводећи податак да је у Русији више од 2.000 младих заврбовано у ту терористичку организацију преко социјалних мрежа.
Андреј Јарних из лабораторије Касперски посебно се осврнуо на питање сајбер безбедности и рањивости објеката критично важне инфраструктуре на нападе хакера. Нема нерањивих, рекао је Јарних и упозорио да број таквих напада расте. На мети су, према његовим речима, нарочито критично важни енергетски, али и атомски објекти.
Он је подсетио на низ случајева таквих напада, попут упада у систем јужнокорејске нуклеарке 22. децембра 2014, упада у систем аеродрома у Варшави 23. јуна 2015. или искључења струје турској електрокомпанији 31. марта 2015. године.
Информације злонамернима падају у руке и преко социјалних мрежа, ако запослени износе осетљиве информације са посла на својим налозима, упозорио је Јарих. Он је додао и да пример Хилари Клинтон показује да лични живот државних званичника све више постаје доступан свима.
Нормални државни чиновник неће користити отворене мреже за разматрање државне проблематике, приметио је Александар Михајлов, члан Савета за спољну одбрамбену политику Русије.
Он је такође приметио да је „интернет оружје које могу користити како они против нас, тако и ми против њих“, али и оценио да специјалне службе, нажалост, за сада нису недовољно ефикасне у решавању тих задатака.
Рецимо, никакви филтери ни Интерпола нису у стању да уђу у траг разговорима и договорима трговаца наркотика, јер сваку етапу у процесу трговине договарају на различитом интернет ресурсу, рекао је Михајлов. Као други аспект навео је тешку обрадивост толике количине података, што је, према његовим речима, открио скандал са Едвардом Сноуденом.
Све информације које добију специјалне службе лишене су сваког смисла ако нису обрађене, а те службе често нису у стању да „сваре“ толико количину података, објаснио је Михајлов. Игор Алексејев из Министарства спољних послова Русије поставио је питање борбе против пропагирања тероризма на социјалним мрежама у светлу одбране слободе говора. Како је рекао, у Стејт департменту зато постоји специјално одељење где тролују оне који износе екстремистички садржај на социјалним мрежама, убацујући се у разне екстремистичке форуме.
Међутим, додао је он, за сада није јасно да ли је ефикаснији такав начин или блокирање тих ресурса. Према мишљењу Михајлова, иницијатива одоздо није наодмет, тим пре што свака забрана уме да испровоцира супротну реакцију, веће интересовање за забрањене садржаје и зато је неопходно борити се у корену против екстремистичких идеологија сваке врсте.
Забрана значи да си изгубио, јер увек удараш по репу, а треба васпитавати, сложио се и Владимир Талер.
На дводневној конференцији „Тероризам и електронски медији“, која се завршава данас, учествовало је око 90 представника научне заједнице и медија из 15 земаља, укључујући главну уредницу Спутњика Љубинку Милинчић.
