Иницијатор одржавања специјалне седнице овог савета, посвећене разматрању ситуације у Сирији и Алепу, била је Велика Британија, која је поднела захтев, у име групе земаља у којој су Италија, Немачка, Француска, Јордан, Кувајт, Мароко, Турска, Сједињене Америчке Државе, Катар и Саудијска Арабија.
Резолуцију су подржале 33 државе, међу којима 16 актуелних чланица Савета за људска права УН, што захтева процедура, као и 17 земаља-посматрача: Аустрија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Исланд, Ирска, Италија, Летонија, Луксембург, Норвешка, Румунија, Шпанија, Шведска и Турска.
Русија није била сагласна с нацртом резолуције који је представљен у четвртак, због чега је предложила да се у њега унесе низ измена. Москва сматра да је одржавање специјалне седнице Савета за људска права УН о Алепу апсолутно неумесно.
Савет је позвао да се под хитно прекину борбена дејства у Сирији и затражио да се омогући приступ хуманитарној помоћи УН у опкољене области, наведено је у резолуцији.
Од сиријских власти и њихових савезника затражено је хитно обустављање војних летова и ваздушних напада на Алеп, наведено је у документу.
Осуђено је и насиље терористичких организација ДАЕШ и Нусра фронт над цивилима.
Савет је у резолуцији позвао Комисију УН за Сирију да спроведе независну истрагу о догађајима у Алепу и да позове на одговорност кривце за нарушавање међународног права.
Резолуције овог савета нису обавезујуће, за разлику од резолуција Савета безбедности УН.
