Руски званичници и експерти истичу да Русија има „оружје“ којим може да одговори на све притиске, нападе и претње. У руском арсеналу, кажу, постоје одговарајуће и неодговарајуће мере.
„Ако САД, упркос здравом разуму и искуству прилично болном по њих, ипак крену путем даљег ширења санкционих мера, уверавам вас, у нашем арсеналу ће се наћи потези који ће се одразити прилично болно, пре свега на америчку позицију у свету и америчку политику према Русији и Европи у целини“, поручио је заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков.
Подсећања ради, Русија је већ суспендовала споразуме о сарадњи у области научних истраживања, као и о развоју нуклеарне и енергетске сфере са САД. Осим тога, руски председник Владимир Путин је у циљу „заштите интереса РФ“ потписао указ о суспензији споразума са САД из 2000. године о уништењу вишка плутонијума.
Одлука о суспензији је објашњена непријатељским акцијама САД против Русије и тиме што Вашингтон није поштовао одредбе споразума.
С друге стране, санкције које је Вашингтон пре више од две године увео Москви због кризе у Украјини и због присаједињења Крима Русији, обухватиле су 281 руску компанију и 81 представника руских власти.
Сада Вашингтон наставља да дели лекције и покушава да „преваспита“ Москву и због Сирије. Међутим, уколико САД наставе са непријатељским дејствима, Москва би могла да одговори рестриктивним мерама које се тичу нуклеарне сфере и космоса, сарадње у области безбедности, али и економије, пољопривреде и низа других сфера.
Руски експерти предвиђају да ће Москва у том случају одговорити секторским економским санкцијама у оним областима где Русија држи монопол или у којима је лидер.
Они наводе да „за Американце то неће бити смртоносни ударац“, али да ће бити „веома непријатан и болан“.
Такође, недавни договори о проширењу сарадње са земљама БРИКС-а (Бразилом, Индијом, Кином и Јужноафричком Републиком) могу се тумачити као упозорење Вашингтону. Русија је показала да је спремна да настави диверсификацију економских односа и да настави да шири тржишта оружја.
Осим тога, ту је и бизнис.
„Обезбеђивање максималне слободе пословања најбољи је одговор на сва спољна ограничења“, рекао је овог месеца Путин, говорећи на конгресу „Пословна Русија“.
Експерти сматрају да би последње претње Вашингтона могле да буду само игра уз помоћ које САД покушавају да изврше психолошки притисак.
Након што су САД и Велика Британија саопштиле да западни савезници размишљају о увођењу економских санкција против, како је наведено, економских мета у Сирији и Русији због опсаде Алепа, Путин је поручио да њихов циљ неће бити постигнут.
„Циљ тих санкција није решавање конкретног проблема, већ покушај да се сузбије јачање Русије као пуноправног учесника у међународним активностима. Тај циљ неће бити постигнут“, поручио је руски председник.
Путин је рекао да је „политика санкција контрапродуктивна, штетна, и што је најважније, она никад не достиже своје циљеве, које пред себе стављају они који санкције уводе“.
Раније је и руски амбасадор у САД Сергеј Кисљак рекао да САД појачавају притисак на Русију, чак и економским санкцијама, али да код „Руса оне не раде (не делују)“. Чак су и у Белој кући лани говорили о „неефикасности санкција Русији“.
Ипак, нема сумње да су западне санкције и руске контрамере нанеле штету свим странама — и Русији, и САД и ЕУ. Међутим, експерти подсећају да „економско кажњавање неугодних“ никада није донело жељене резултате и да је, по правилу, увек доживело фијаско.
САД упорно покушавају да наметну своју вољу остатку света, а санкције су им један од омиљених инструмената притисака на друге владе.
Тешко је избројати колико пута су САД ратовале санкцијама. Различити извори износе различите податке.
По статистици утицајног Петерсоновог института за међународну економију у Вашингтону, само у периоду од 1987. године САД су примениле економске санкције против разних земаља 60 пута — 16 пута уз одобрење Савета безбедности УН и 44 пута без њега.
Неки други западни извори наводе сасвим другачије, знатно више бројке — у периоду дугом 84 године (од 1918. до 1992) САД су ово „оружје“ искористиле 54 пута, а у периоду од само девет година (од 1993. до 2002) — 61 пут.
Колико су пута у историји Американци применили санкције против Русије и СССР-а такође се не зна тачно. Спомињу се бројке од 7 до 12 пута.
Експерти подсећају да економске или политичке санкције никада у историји нису приморале ниједну земљу на капитулацију.
У Русији су од санкција чак имали и корист — почели су више да се ослањају на сопствене снаге.
