Војна моћ САД на Блиском истоку је већа од руске, али локални лидери све чешће посећују Москву уместо Вашингтон. Како наводи Рос, Арапи и Израелци су „дигли руке“ од Обаме, сматрајући га неодлучним.
„Утисак је важнији од обичне моћи: Русију сматрају земљом која је спремна да искористи силу како би утицала на политичку равнотежу у региону, а нас не“, објашњава дипломата.
Барак Обама ситуацију посматра другачије, пише Рос. Амерички председник је уверен да примена силе за одбрану националних интереса треба да буде ограничена, а Москва ће, према његовом мишљењу, само трпети штету због своје војне интервенције у Сирији.
Ипак, земље Блиског истока, међу којима и савезнице Америке, сматрају да је узор управо политика Москве, наглашава дипломата.
„Војна интервенција Русије преломила је ситуацију у Сирији и, насупрот мишљењу Обаме, учврстила позиције Москве без суштинских губитака“, указује аутор.
Према његовим речима, сиријска операција није само учврстила позиције председника Сирије Башара Асада, него је умногоме извела Москву из међународне изолације.
И не само то, сада и сам председник САД зове Владимира Путина како би га молио за помоћ у притискању Асада. И то јасно показује на чијој је страни предност, наводи аутор.
„Блискоисточни лидери такође тога постају свесни и схватају да треба да преговарају с Русијом како би заштитили своје интересе“, пише Рос.
Притом, према његовим речима, „било би боље када би у очима света Путин губио, али он побеђује“.
Рос сматра да Америка треба да прати логику „насилне принуде“ како би исправила ситуацију. Дипломата предлаже да се појача реторика против Ирана, да се припреми за наоружавање сунитских племена у Ираку, као и да припрети Русији стварањем зона забране летова у Сирији.