Након што је недељама уназад најављивао „изненађење у октобру“, добитник Оскара и Златне палме, режисер документарних филмова Мајкл Мур остварио је обећање и прошлог уторка најавио премијеру свог новог филма за вече истог дана. Наредног дана почело је приказивање филма у биоскопима широм САД.
Све би то могло да се схвати само као маркетиншки трик како би режисер привукао пажњу да се филм не зове „Мајкл Мур у Тармповој земљи“ (Michael Moore in TrumpLand) и да није било најаве.
„Погледајте филм који су републиканци Охаја покушали да забране. Оскаровац Мајкл Мур урања дубоко у непријатељску територију, са смелошћу и урнебесним шоуом, дубоко у срцу Трампленда неколико недеља пре избора 2016“, гласила је најава.
Бесплатна пројекција у Њујорку окупила је мноштво не само оних који воле бесплатне пројекције, већ и левичара, љубитеља филма и многих Њујорчана који, како пише репортер Гардијана, воле да стану у редове кад год осете да се спрема нека акција.
Према писању америчких и британских медија, атмосфера пред пројекцију у њујоршком Ај-Еф-Си центру у четврти Гринич Вилиџ била је карневалска. Разговор редитеља и публике трајао је и дуже од пројекције.
Међутим, право изненађење је, пишу медији, гледаоце чекало у сали — филм је, заправо, говор Мајкла Мура, снимљен у једном позоришту у америчкој држави Охајо. И, према писању „Њујорк тајмса“ уопште не говори о Трампу. Филм је заправо Муров позив гласачима да гласају за Хилари Клинтон, за коју ни он никада није гласао, као што није гласао ни за кога са тим презименом.
Међутим, Мур је, каже у филму, престрављен. Налазио се у Британији недељу дана пред гласање о „брегзиту“. Сва истраживања јавног мњења показивала су да се „брегзит“ неће десити. Погрешили су.
Такође, на примарним изборима у Мичигену, Муровој матичној држави, анкете су показивале да ће победити Хилари Клинтон; победио је Берни Сандерс, за кога је и Мур гласао.
Међутим, сада, када се води борба између Клинтонове и Трампа, Мур је, каже, приморан да је подржи. И зато се обраћа независним, неопредељеним и Трамповим гласачима. Охајо је одабрао као једну од „брегзит држава“, како назива „колебљиве државе“, још неодлучне, које би могле да претегну на Трампову страну.
Мур Клинтоновој „прашта“ њено гласање за рат у Ираку, везе са Волстритом и остала „непочинства“ по којима је кандидаткиња за председницу САД позната и подсећа на говор који је она одржала као студенткиња на Велесли колеџу 1969, сматрајући да је то њено право лице.
Он покушава да направи профил типичног Трамповог гласача, сматрајући да свако има право да из протеста према владајућем систему у САД гласа за републиканског кандидата, али такође сматра и да Америци није потребан председник који личи на Маргарет Тачер.
Мајл Мур, аутор Оскаром награђеног „Фаренхајт 9/11“, познати је критичар америчке спољне политике и неолибералног уређења друштва. Друштвени је активиста који је кроз своје документарне филмове оголио амерички владајући систем раскринкавајући поступке произвођача оружја, фармацеутске индустрије и осигуравајућих друштава.
Како су се избори за америчког председничког кандидата захуктавали, тако је Мур постајао све гласнији у кампањи, прво на страни Бернија Сандерса, а сада на страни Клинтонове.
Од почетка је отворено и гласно критиковао политички програм Доналда Трампа. У знак протеста због Трампове намере да забрани улазак у САД муслиманима, Мур је отишао у њујоршки Трамп тауер, зграду где Доналд Трамп станује, са транспарентом на коме је писало „Сви смо ми муслимани“.
Написао је отворено писмо Трамповој ћерки Иванки, молећи је да оконча очеву кампању зато што се Трамп, написао је Мур тада, не осећа добро. Међутим, прошлонедељни је филм најзначајнији Муров покушај да омете Трампову кампању.
