„Ми смо специјално за овај догађај донели четири књиге, међу којима и зборник посвећен бившој Југославији. То је делимично ауторско издање јер припада једном аутору, односно нашем истакнутом преводиоцу Олги Протасовој. Ту су представљена имена неколико југословенских писаца, попут Иве Андрића и Вељка Петровића. То је књига којом се поносимо, јер је изашла у серији наслова посвећених уметничком превођењу“, рекао је у разговору за Спутњик заменик генералног директора „Рудомина“ Вењамин Астраханцев.
„Рудомино“ је покренуо и едицију „Српска реч“, у оквиру које је објављена књига прича савремених српских писаца под насловом „Ухвати звезду падалицу“.
„Они су први пут представљени руским читаоцима. Ова малена књига је имала велики одјек у Русији, односно међу оним људима који су упознати са српском културом и књижевношћу. Она је веома важна у корпусу југословенске, и европске, и словенске књижевности. У едицији ’Српска реч’ превели смо и књигу Михајла Пантића ’Старомодни манир удварања’, док смо у изузетној едицији ’Сто словенских романа’ објавили књигу Горана Петровића, несумњиво најпопуларнијег савременог српског писца у Русији“, навео је Астраханцев.
На питање у чему је тајна популарности Петровића међу руским читаоцима, Астраханцев објашњава да се име овог аутора нашло на листи великих руских издавача, попут „Амфоре“ и „Азбуке“, који објављују дела у огромним тиражима.
„Деведесетих година у Русији је постмодерна књижевност била веома тражена. Када се завршила епоха соцреализма, сви су се бацили на читање нове књижевности, а Горан Петровић се нашао у том кругу. Због тога је његово име познато“, објашњава Астраханцев.
Руски издавач се нада да ће и име Михајла Пантића одјекнути међу руским читаоцима.
„Ми ћемо учинити све што можемо да се то догоди, али судбина књиге је веома неизвесна, никада не знате шта ће се допасти читаоцима. Много тога зависи од напора издавача и дистрибутера, али и од многих других ствари. Када бисмо могли да предвидимо успех књиге, не би ни било оваквих питања“, наводи Астраханцев.
Према његовим речима, „Рудомино“ планира да настави објављивање књига у едицији „Српска реч“, као и у едицији „Сто словенских романа“, коју у Србији објављује београдски „Архипелаг“, а која подразумева објављивање по сто књига словенских писаца у свакој од словенских земаља.
Наш саговорник посебно је поносан на дизајн књига „Рудомина“.
„Озбиљну пажњу посвећујемо спољном изгледу књиге. Наше књиге нису усмерене на масовну читалачку публику, због чега ћете у нашем дизајну тешко пронаћи кич. Наше књиге су увек веома естетски урађене, с великом љубављу према књизи, аутору и преводиоцу“, наглашава Астраханцев.
Библиотека „Рудомино“ је велики интернационални културни истраживачки центар, настао на темељу Неофилолошког института, након чијег укидања 1921. године је на иницијативу Маргарите Ивановне Рудомино настала Неофилолошка библиотека, која је 1924. преименована у Библиотеку иностране литературе.
Од 1991. библиотека носи име свог оснивача и дугогодишњег директора М. И. Рудомина.
Ова библиотека располаже великим фондом стране литературе и представља међународни културни центар, место сусрета и живог разговора представника различитих земаља, народа, култура, језика, конфесија.
Издавачки центар „Рудомино“ објавио је у протеклих годину дана књиге: „Ухвати звезду падалицу“ (Антологија савремене српске приче), „Ситничарница Код срећне руке“ Горана Петровића, „Овога пута о болу“ Михајла Пантића, „Гробница за Бориса Давидовича“ Данила Киша, а у плану је објављивање још три књиге српских аутора до краја године.
Награду „Доситеј Обрадовић“ већ 10 година заједно додељују Задужбина "Доситеј Обрадовић", Министарство културе и информисања Србије и Сајам књига у Београду, а одлуку о добитнику за 2016. годину донео је жири у саставу Радомир Путник, Зоран Хамовић, Марко Недић и Гојко Божовић.
Претходни добитници награде су: „Визер Ферлаг“ из Беча (2007), „Гаиа Едисион“, Бордо (2008), „Јеленкор“, Печуј (2009), „Зандонаи Едиторе“, Роверето (2010), „Циела“, Софија (2011), „Калиграм“, Братислава (2012), „Пирамида“, Лавов (2013), „Икона“, Скопље (2014), „Акантиладо“, Барселона (2015).
