У документу који је косовска министарка Едита Тахири поднела Бриселу наводи се да су услови за наставак дијалога Београда и Приштине „успостављање границе између Косова и Србије, поштовање суседства, немешање и престанак њеног интервенисања на Косову и сарадња на пољима од интереса за обе државе.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић назвао је овај поступак безобразлуком, уз напомену да ће дијалог бити статусно неутралан или га неће бити. Шеф Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да ће сутра овим поводом бити одржана седница Владе.
„Ствари, заправо, иду својим током. Илузорно је говорити да су ово услови које поставља Приштина, јер иза свега стоји Вашингтон. Приштина се користи само као средство. Могуће је да се од Србије жели извући што више, јер знамо да је Београд до сада учинио пуно уступака на Косову и Метохији и сада друга страна ’додаје гас‘, како би се добило још нешто“, напомиње Пророковић.
Како каже, у дипломатији је правило — када једном почнете да дајете уступке, од вас ће се захтевати све више, јер друга страна то схвата као слабост, а не као кооперативност.
„Могуће је и да Вашингтон на овај начин врши притисак на Србију због неувођења санкција Русији. Србија је, посматрано западно од совјетског простора, остала практично једина земља која има разумевања за спољнополитичке акције Русије, и то се НАТО-у нимало не свиђа. Могуће је да и због тога долази до оваквог понашања Приштине“, истиче Пророковић.
Према његовим речима, не треба искључити могућност да САД желе да уређују односе на Балкану и кроз нову дестабилизацију.
„Када погледамо списак ових најновијих услова, закључићемо да не постоји политичар у Србији, осим можда Чедомира Јовановића, који би на тако нешто пристао. Кандидовањем тих нових услова заправо се блокирају сви будући преговори — а уколико нема преговора, нема ни политичких решења. Ствари ће се решавати кроз нову дестабилизацију. Посматрано из геополитичке перспективе, изгледа ми донекле као да то може бити решење за Сједињене Државе, поготово ако у целу ову калкулацију укључимо и развој догађаја у Сирији И Украјини“, упозорава Пророковић.
На наше питање чему је уопште служио бриселски дијалог, ако се од почетка на неки начин знало да ће у једном тренутку све то овако завршити, Пророковић одговара да су, с једне стране, до отварања дијалога с Приштином и потписивања Бриселског споразума довели унутрполитички разлози — то је, каже он, практично био услов Александру Вучићу који је морао да испуни када је долазио на власт.
„С друге стране, у нашој политичкој елити и политичкој јавности већином је остао доминантан тај дискурс да ’Европа нема алтернативу‘ и да због тога треба чинити уступке Приштини. Међутим, уступци у преговорима о међународним односима готово увек, или најчешће, као што сам већ рекао, буду схваћени као слабост једне стране, а не као њена кооперативност. Зато се стално појављују нова и нова условљавања“, каже Пророковић.
Наш саговорник подсећа да је Србија повукла институције са Косова, да није формирана Заједница српских општина, да смо Косову дали позивни број и дозволили да уђе у низ међународних организација.
„Ми смо им на тај начини легитимисали статус у међународним односима, и логично је да се сад од Србије очекује све више уступака — да се утврди граница, да се гарантује да се ’нећемо мешати‘ у унутрашња питања Косова… Ако сада и пристанемо на неки од ових услова, не треба да се изненадимо ако се за три до шест месеци појаве неки потпуно нови захтеви“, категоричан је Душан Пророковић на крају разговора за Радио Спутњик.
