Скок Србије на Дуинг листи Светске банке као и пласман међу десет земаља са највећим напретком у овогодишњем Извештају о условима пословања, према речима Спутњиковог саговорника, неће донети бољитак становништву.
Економиста Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија“, каже да, прво — рангирање „дуинг бизниса“ нема никакве везе са стопама раста. Он наводи пример из 2013. кад су на листи око 100. места биле Србија, Кина, Русија, Хрватска, БиХ, а Кина је и са стотим местом имала у убедљиво најдужем временском периоду високу стопу раста, што није запамћено у економији.
Крупном капиталу — све, становништву — ништа
„Друго — ’дуинг бизнис‘, који иначе веома поштујем, јесте угао гледања крупног капитала — односно, услови за њега су супротности са оним што је интерес обичног појединца. Њих интересује, условно речено, како рече председник Николић у Санкт Петерсбургу, дивљи капитализам, либерални капитализам, у коме им је загарантовано све, без обзира на становништво“, каже Здравковић за Спутњик.
Пласман Србије остао је у сенци константно одличног пласмана Македоније, која је већ неколико година регионални лидер на Дуинг листи Светске банке, а ове године се нашла на десетом месту, док је Србија скочила са 54. на 47. место.
Без обзира на бољи пласман, Македонија не може бити економски узор за Србију из простог разлога што то није утицало на раст запослености у Македонији, оцењује Здравковић и додаје да је Македонија једна од четири или пет земаља у свету са већом стопом незапослености од Србије.
Новинарка Ружа Ћирковић подсећа да је и прошли пут кад је објављена та листа, позиција Македоније била изненађење и да је наш јужни сусед био испред Немачке. Македонија се последњих пет година, по свим тим показатељима које цене ММФ и Светска банка и остале међународне институције, налази на свим листама врло високо.
Балкански одликаш
По стопи раста међу најбољим је у Европи, последњих година је имала раст од преко 3,5 одсто и борила за прво место са Ирском, каже Ружа Ћирковић и додаје да не зна како стоје ствари за ову годину с обзиром на политичку кризу.
Она напомиње да је пре неки дан објављено истраживање Министарства иностраних послова Велике Британије „Која земља гарантује најбољу будућност за младе“, на коме је од земаља бивше Југославије најбоље пласирана Словенија, која је на 12. месту, а после ње Македонија, на 39.
„Дакле, по тим показатељима које тај западни свет цени, Македонија је у овом нашем региону одликаш. Али морам да кажем да она има високу незапосленост, вишу од нас, а по просечној плати — последње место међу државама бивше Југославије делимо ми и они. Значи, испод 400 евра им је просечна плата. Што се тиче инвестиција, на исти начин на који ми привлачимо инвестиције привлаче и они, мада ми се чини да они мало предњаче. Колико је мени познато, ми јако пазимо колике субвенције даје Македонија и настојимо да не заостајемо, јер, тако су бар мени рекли они који се у то разумеју, за 500 евра више субвенције су довољне да инвеститор скрене у Македонију“, каже Ружа Ћирковић.
Здравковић оцењује да се на неки повољан начин може посматрати то што је Србија високо рангирана, али то не значи да је Македонија ишта боља зато што је боља по рангу, нити висок ранг нама гарантује да ће идуће године стопа раста у Србији бити, четири, пет или шест одсто.
Глобални модел у кризи
Похвале које стижу Србији због скока на Дуинг листи, према Здравковићу, значиће пословном свету који је већ учлањен у све иностране пословне организације које су овде формиране мимо Привредне коморе Србије.
„Е сад, оно што је основна мера напретка у Србији требало би да буде раст запослености, где је потпуно непотребно субвенционисати радна места при Коридору 10 и где једино оправдање имају субвенционисања у местима попут Крупња, Сурдулице и сличних општина где никад нико не би дошао“, сматра Здравковић.
Кад је реч о ниској просечној плати и високој стопи незапослености, упркос којима се Македонија налази високо на листама, Ружа Ћирковић каже да то доста говори о свим тим показатељима. Она додаје да ММФ последњих година изменио своје визуре и да се питање незапослености узима у обзир као параметар којим се оцењује економско стање у земљи.
„Ми знамо да се после 2000. године малтене славило: што више незапослених значи да су, наводно, реформе успешније. Међутим, то се сада мало кориговало после ове кризе, али, по мени, то не говори најбоље о економском моделу. Ако је незапосленост и даље висока, а све остале перформансе су као одличне, то мени не говори најбоље о економском моделу и ако је та просечна плата којом ипак земља обезбеђује неку унутрашњу куповну моћ стално на ниском нивоу, то значи да је нешто проблематично“, каже Ружа Ћирковић.
Реч је о глобалном моделу који је у кризи, закључује она.
