Србија, земља која није из друге руке упозната са последицама НАТО-операција, данас је у тешкој ситуацији. Да ли ће њена интеграција у ЕУ бити могућа док је у пријатељским односима са Москвом, и зашто Београд никада неће пристати да уведе санкције Русији — новинарки РТ Софики Шеварднадзе одговарао је председник Србије Томислав Николић.
Како мислите да ћете успети да одржите добре односе са Москвом и избегнете увођење санкција Русији?
— Неке земље не могу да издрже руски ембарго више од шест месеци. Сматрам да ће у Европској унији бити велика побуна због санкција Руској Федерацији. Ево једног примера — Турска је велика земља, већа од неких водећих земаља у Европи, али и даље не могу да приуште да се свађају са Русијом и морали да траже помирење. Наравно, за целокупну ситуацију крива је сама Анкара и на крају су морали да се извине и да направе уступке. Морали су да казне сами себе како би постигли мир са Русијом.
Говорите да нећете да постанете чланица НАТО-а, али сте управо потписали споразум са НАТО-ом, упркос свом неутралном статусу. Дајете прилично широка права представницима НАТО-а на територији Србије, приступ државним и приватним објектима, дипломатски имунитет, слободу кретања. Истовремено, имате чврст одбрамбени однос са Русијом — Москва продаје оружје Србији, постоје трговински и одбрамбени споразуми итд. Како сте успели да успоставите равнотежу између та два средишта моћи? Пре или касније мораћете да одаберете.
— Имамо споразуме са НАТО-ом. Сигуран сам да знате да се на Косову и Метохији налази контингент НАТО-а. Без обзира на стање наших односа са Алијансом, тај контингент је једина заштита за Србе који живе на Косову и Метохији.
Имамо део полицијских снага које воде Срби, а посебно на северу Косова и Метохије. Али полиција је полиција, а војска је војска. Албанци су формирали своје снаге безбедности уз сагласност ЕУ. Ако те снаге безбедности нападну север Косова и Метохије, НАТО ће бити једина заштита. То је договор за сада.
Ко зна шта може да се догоди касније? Дакле, ми имамо добар однос са НАТО-ом. То не значи да смо на њиховој страни, већ да не треба да их одбацимо и да одбијамо сарадњу са њима. Ми учествујемо у мировним мисијама УН, али могу да вам поновим оно што сам рекао генералном секретару НАТО-а: „Шта бисмо ми радили у НАТО-у? Да ли ћете нас послати да се боримо против неког? Да ли желите да вам дамо наша три млазњака да бисте покренули ваздушне нападе против неког? Ако је НАТО одбрамбени савез, од кога ће да брани Србију? Окружни смо земљама НАТО-а. Уколико нас нападну Руси, они би прво морали да победе НАТО како би прешли преко Бугарске“. Он се насмејао и рекао: „Русија вас неће напасти у скорије време“. Зато сам рекао: „Зашто сте нам онда ви потребни ако имамо тако добар однос с Русијом?“
Што се тиче испоруке оружја, то баш и није случај. Русија не испоручује оружје Србији бесплатно. Ради се о томе да када Србија жели да купи нешто, обично се обраћамо руским произвођачима, јер деценијама користимо исте стандарде као и Русија за наше системе наоружања. Дакле, ми не тражимо бесплатне ствари. Спремни смо да платимо за то. Желимо да будемо партнери са Русијом у производњи и улагањима. То ће бити добро и за нас и за руски утицај у Европи.
Русија има много пријатеља у Европи, али Србија је вас највећи пријатељ и то ће увек бити тако. Наши преци су изградили посебну врсту односа између Србије и Русије и требало би да га сачувамо. Русија је велика, Србија је мала, али нико у нашим земљама не би требало да уништи тај однос. Људе који желе да га униште, требало би истерати из политике.
Такође, имамо одличан однос са Кином, а Кина се никада не жали што смо руски пријатељи. Зашто је онда Запад узрујан што имамо добар однос са Русијом? Али, као што сам већ рекао, без обзира на то што ради Русија, њене акције се увек погрешно схватају. Људи увек траже скривени мотив да би критиковали све што Руси раде.
Србија је увек била пријатељ Русије и никада неће учинити ништа непријатељски. Ни на који начин нећемо нашкодити Русији. Када би Србија увела санкције Русији, било би потребно 500 година да Русија осети њихов учинак. А шта би нам то донело? Само бисмо изгубили образ и упропастили досадашње пријатељство.
Однос Русије и НАТО-а је врло напет. НАТО повећава своју војну присутност на руским границама, западни лидери одбијају да разговарају са Москвом. Србија је одувек била у стању да одржава равнотежу у односима са Западом и Русијом, али у последње време смо видели пример да ова врста стратегије није успешна, а мислим на Украјину. Она је желела добре односе са ЕУ, са Русијом и са САД и видимо где је то довело. Балкан је регион у којем су се одувек историјски преклапали интереси великих сила. Мислим да се данас налазите у ситуацији да мозда желите да задржите пријатељске односе са свим својим партнерима. Али да ли имате осећај да сте ухваћени између две ватре? Да ли се осећате као да сте у сред тог сукоба?
— Мислим да оно што нас чини јединственим јесте да ми не бирамо страну. Наша срца, наше мисли, наша љубав, наша историја, наша вера, наш језик — све то је са Русијом. То нико не може да доведе у питање. Србија је земља са популацијом од осам милиона људи, окружена ЕУ. Историјски гледано, већина наших суседа нам никада није желела добро. У таквој ситуацији морате мудро да одаберете свој пут.
Што се Украјине тиче, мислим да је оно што се догодило била велика трагедија. То је трагедија коју неке земље нису научиле од Србије. Рат против нашег народа вас никад никуда неће довести, независно од тога ко га је започео и ко је кога подржавао. Свака опозициона група која има подршку велике западне силе увек почиње грађански рат у својој земљи. Да ли ће њихова земља имати користи од овог рата? Не. Поједини политичари могли би да дођу на власт као резултат овог рата, али народ никада неће имати корист. Због тога сам веома тужан када мислим о Украјини. То ме подсећа на оно што се догодило Југославији.
И Руси и Срби су направили исту грешку: изградили смо своје земље са етничким републикама и мислили смо да ће те земље заувек постојати. Да су Срби знали након првог и другог светског рата да ће се њихова земља распасти, они би прво изградили Србију, а тек онда би јој се придружиле остале територије уколико би желеле. Али тада Србија не би била ограничена својим садашњим границама; она би обухватала све територије на којима живе Срби, јер смо добили рат.
Ми смо свакоме дали прилику. Мислите ли да бисмо се сложили да Косово и Метохија добију аутономију, да смо знали да ће се Југославија распасти? Мислите ли да би Русија одустала од Крима да је знала да ће се Совјетски Савез распасти? То су биле наше историјске грешке. Дакле, колико год је то могуће, желимо да будемо острво у средишту Европе, мала земља која жели да буде пријатељ са свима у корист нашег народа. Ако се то покаже немогућим, мислим да ће Србија бити трагично подељена на два дела, један происточни и један прозападни и ко зна шта ће од ње остати након тога.
Господине председниче, Ви, као прави дипломата, лукаво избегавате директан одговор. Покушаћу да преформулишем. Ви сте кључни посматрач, који разуме како функционишу обе стране. Нисам фаталиста, не волим теорије завере, а људи који су много паметнији од мене кажу да расту шансе за директне конфронтације између Русије и Запада. Шта мислите — да ли постоји могућност рата? Каква ће бити позиција Србија ако рат почне?
— Мислим да је рат немогућ. У том рату не би било победника. Ко зна какво оружје ће се користити? Ко зна колико би људи сваки дан било убијено? Ко то жели? Да сам ја председник најмоћније земље на свету, и да имам најјаче оружје не бих желео такав рат, јер сам одговоран за животе других људи, а ја морам да будем много опрезнији од обичне особе. Било који грађанин може да узме оружје и крене у рат, али шеф државе треба да мисли другачије. Молим се да до тога никада не дође, јер ако би се такав сценарио обистинио, било би много ратова између Запада и Истока у Европи од 1945. Али здрав разум је преовладао, упркос тензијама и шпијунима али барем није било пуцњаве.
Данас када постоји оружје које може да уништи целу земљу у једном дану, мало ко може рећи шта би урадио ако избије рат. Ако дође до таквог рата, Србија ће нестати. Не питајте ме на којој страни ће бити Србија, јер ћемо бити сломљени у сваком случају. Као што кажу, када се слонови боре — страда трава. Ми смо потпуно невини, а патићемо у овом великом сукобу. Немојте да мислите да ће се онај ко присили супротну страну да се преда осећати сјајно гледајући на милионе мртвих тела. Ја сам се борио у рату, ја га не избегавам али је управо то разлог зашто могу да причам на овај начин. Нећете бити срећни кад видите да је ваш непријатељ мртав.
