Како бисте описали ситуацију у области безбедности која данас преовлађује на међународној сцени и у појединим, најпроблематичнијим регионима?
— Ситуација у свету није једноставна. Постоји све већа конкуренција за глобални утицај и коришћење светских ресурса. Претеране амбиције појединих земаља подстичу нове изазове и претње у области безбедности у различитим регионима света и већ су постале озбиљна препрека за успостављање билатералних и мултилатералних напора усмерених на решавање кризних ситуација.
Што се тиче претњи за безбедност земље, настављамо да пратимо повећање војних потенцијала НАТО-а и давање тој организацији глобалних функција, приближавање војне инфраструктуре држава-чланица Алијансе границама Русије, развијање нових врста оружја, стварање глобалног система противракетне одбране.
Претња међународном миру и безбедности без преседана остаје тероризам, укључујући и међународну терористичку организацију ДАЕШ. Попришта борбе против ДАЕШ-а постале су Сирија, Ирак, Либија, Јемен, Авганистан и неколико других држава.
Русија је на захтев легитимног сиријског руководства од јесени 2015. године активно укључена у уништавање терориста на територији Сиријске Арапске Републике. Притом је очигледно је да само наше акције у том правцу неће бити довољне. Борба против тог зла нашег доба захтева колективне напоре читаве међународне заједнице. Ми смо то говорили много пута и спремни смо да наставимо сарадњу са свим заинтересованим странама.
Корејско полуострво остаје извор напетости. Акције севернокорејских власти Сједињене Америчке Државе користе за сопствене интересе. Под изговором заштите од војне претње Северне Кореје, САД појачавају присуство у Североисточној Азији, све више распирујући атмосферу демонстрације силе интензивним војним вежбама са Јужном Корејом и Јапаном, као и жељом да у региону разместе елементе свог глобалног система противракетне одбране.
Пре две године редове регионалних жаришта попунила је и Украјина. Вашингтон и Брисел пружили су активну помоћ у организацији противуставног преврата у Кијеву. Као резултат тога на истоку земље тиња грађански рат који украјинске власти не желе да прекину, саботирајући извршење својих обавеза.
Описали сте веома компликовану слику о томе шта се дешава у свету. Да ли Русија успева да остане на висини пред растућим изазовима и претњама?
— Без обзира на тренутно стање у свету, Русија наставља доследно да спроводи своју визију глобалне безбедности. Њена суштина је једноставна: примат међународног права, приоритет мирног решавања сукоба у оквиру постојеће структуре међународних организација које предводи УН, неприхватљивост закулисних споразума и једностраних акција, блоковске политике, неприхватљивост мешања у унутрашње послове суверених држава.
Води се координисан рад на идентификацији изазова и претњи по националну безбедност. Развија се дијалог у оквиру ЗНД, ОДКБ, ШОС и БРИКС. Дајемо нашим партнерима своје виђење тренутне ситуације, повећавамо размену информација између специјалних служби, развијамо нове формате и области рада.
Посебну пажњу у Савету безбедности обраћамо развоју билатералних и мултилатералних контаката са конструктивним партнерима. Доказ размера наших међународних односа и њихове ефикасности су годишњи састанци, које организујемо за високе представнике задужене за питања безбедности. Ове године је у Чеченији одржан седми такав форум на којем су учествовале делегације из 75 држава. Постигнут је велики број споразума у области борбе против тероризма, екстремистичке идеологије, трговине дрогом, транснационалног криминала и информационо-безбедносних претњи.
Наш главни циљ је осигуравање руских интереса, стварање услова за одржив друштвено-економски развој и јачање суверенитета и уставног поретка. Русија је избегавала и наставиће да избегава свако мешање у унутрашње послове суверених држава. Међутим, то не значи да ћемо дозволити да било ко извози у нашу земљу сопствене проблеме. Такве покушаје ћемо чврсто и одлучно сузбијати.
САД настављају да повећавају антируску реторику, врше притисак без преседана на пријатељске земље Русије. Амерички ракетни одбрамбени системи размештају се у Пољској, Румунији и Јужној Кореји. Може ли се обновити конструктивна сарадња САД и Русије о актуелним питањима обезбеђивања међународне безбедности?
— Спремни смо да сарађујемо са америчким партнерима на основу равноправности и узајамног поштовања обостраних интереса. За сада је Русија једна од основних претњи националној безбедности САД. Не може да нас не чуди какве критеријуме има Вашингтон када ставља Русију у исти кош са ДАЕШ-ом и еболом у својој Стратегији националне безбедности.
Недавно је бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус написао чланак у престижном часопису „Форин полиси“, у којем је Русију назвао „потенцијалном претњом постојању САД“. Наравно, када у главама америчких политичара преовлађује такво расположење и када се ти стереотипи преко медија пројектују на обичне грађане, тешко да је могуће да се успостави потпуни и свеобухватни дијалог о широком спектру питања.
Начини за заштиту од наводне „руске претње“ намећу бројна питања. Поменули сте распоређивање ракетних система противракетне одбране на нашим границама. Ови системи могу да лансирају крстареће ракете у чијем опсегу су многи објекти руске стратешке инфраструктуре. Американци, наравно, негирају ту могућност, али не могу да предоче праве аргументе.
Раније је Вашингтон тврдио да је европска противракетна одбрана усмерена на Иран. Стога је легитимно питање: зашто је база у румунском Девеселу покренута након постизања напретка у вези са Ираном?
Русија полази од чињенице да су у савременој међународној ситуацији једнако контрапродуктивни и одлазак у изолацију, и покушаји да се изолују други актери. Искуство новије историје показује да ће се односи Русије и САД пре или касније вратити у нормалу, тим пре што њихова даља деградација не одговара ни интересима Москве ни Вашингтона.
Не заборавимо ни самит НАТО-а одржан у Варшави. Да ли се одлуке које су тамо донете могу тумачити као ревизија војне доктрине Алијансе усмерене на неутралисање растућег утицаја Русије у светским пословима?
— Апарат Савета безбедности Руске Федерације спровео је анализу програмских докумената и пратећих мера усвојених у пољској престоници. На основу тога може се извести наизглед неочекивани закључак: нема речи о некој озбиљној ревизији војне доктрине НАТО-а.
Постоји само усклађивање докумената према стратегији коју је НАТО спроводио од тренутка завршетка Хладног рата. Самит је убедљиво показао да се Алијанса никада није одрекла доктрине установљене у време сукоба две суперсиле.
Погледајте термине које користи Брисел: „обуздавање“, „застрашивање“, „одбацивање“. Зар такав речник одговара слици организације са глобалним дометом и мултилатералним надлежностима које граде пропагандисти Брисела?
Такви концепти више пристају традиционалном војно-политичком блоку чији је приоритет потчињавање слабијих држава јачој зарад извршавања задатака корисних за њу.
Сценарио који блок увежбава на маневрима не сматра важним борбу против тероризма или уклањање последица ванредних ситуација, механички понављајући шаблоне Хладног рата, иако у мањем обиму.
Брисел радије игнорише чињеницу да евроатлантској безбедности прете много опипљивије и реалније опасности од „хибридног рата“ за који планове наводно кује Русија.
Тачка 1 Декларације о трансатлантској безбедности коју је у Варшави усвојио Савет шефова држава и влада НАТО-а, од самог почетка указује да је главна претња Русија, која наводно „подрива темеље европског поретка“.
Узгред, ДАЕШ се помиње само у осмој тачки, а и ту само у контексту употребе радарских извиђачких авиона „авакс“.
У таквим условима Русија наставља да користи платформу дијалога Савета Русија-НАТО и ради на билатералним споразумима о спречавању инцидената на отвореном мору и ваздушном простору.
Уверен сам да ће заједничким напорима светске заједнице на крају моћи да се изгради ефикасна архитектура заједничке и недељиве безбедности, у којој ће војно-политички блокови бити бескористан анахронизам.
У последње време све више се говори о погоршању безбедносне ситуације у Авганистану и њеном негативном утицају на државе Централне Азије и, самим тим, појаве додатне претње за Русију. Како оцењујете ситуацију у Авганистану и како реагујете на њу?
— У Авганистану се бележи појачање позиције терориста и пораст нелегалне трговине дрогом, која, као што је познато, представља један од њихових главних извора финансирања. Заједно са авганистанским талибанима у земљи делују и талибани из Пакистана, регионалне екстремистичке организације, као што је Исламски покрет Узбекистана, као и међународне групе ДАЕШ и Ал Каида. У северним провинцијама екстремисти су утврдили упоришта која представљају директну претњу нашој земљи и земљама Централне Азије.
Ми пратимо те деструктивне процесе и покушавамо да будемо проактивни. Тај рад се одвија како у билатералним, тако и у мултилатералним форматима. Посебна пажња посвећена је подстицању сарадње у регионалним организацијама. Неопходне мере, углавном војне природе, предузимају се у оквиру ОДКБ-а. Сарадња у борби против тероризма и наркотика врши се у оквиру ШОС.
Осим тога, Савет безбедности Русије спроводи руско-авганистанске консултације са представницима великог броја заинтересованих органа две земље. Разматрамо перспективне пројекте који би требало да допринесу обнови привреде Авганистана, за потписивање припремамо билатералне документе о безбедности и продубљивању свестране сарадње.
На територији Авганистана нису довољне војне операције. Потребно је да се схвате дубински узроци радикализације авганистанског становништва, грубе стране интервенције, оштре политичке кризе, незапосленост, недостатак доступног образовања. Да би се превазишли ти негативне фактори потребна је консолидација напора међународне заједнице кроз УН.
Како оцењујете ситуацију у Сирији и перспективе решења ситуације у Сирији у целини?
— Сирија је постала жртва и „двоструких стандарда“, које Запад показује у борби против тероризма, и појединих регионалних актера, који иду за својим интересима. Губитник у тој игри је сиријски народ.
Позивамо да буду приоритет управо хуманитарни аспекти сиријског сукоба. Министарство за ванредне ситуације и Министарство одбране Русије константно врше доставу хуманитарне помоћи сиријском становништву.
Осим ДАЕШ-а значајну претњу представља група Нусра фронт, коју међународна заједница признаје за терористичку. Према подацима УН, више од половине терориста који делују у Алепу боре се у њеним редовима. Преименовање у Џабхат Фатах ел Шам није је претворило у „умерену опозицију“. Како год да се зове оружана група, ако користи терористичке методе, није јој место за преговарачким столом. Она мора бити уништена.
Кључни проблем на путу ка ликвидацији Нусра фронта је потреба да се од ње раздвоји такозвана умерена опозиција. Међутим, без обзира на све руско-америчке споразуме о том питању, Вашингтон је показао неспособност, или можда неспремност да испуни многобројна обећања. За разлику од Москве америчка страна не испуњава своје обавезе.
Недавни примери су потврда за то. Упркос чињеници да је Влада Сирије повукла своје трупе са пута Кастело, „умерене опозиционе“ групе које подржава Вашингтон не само да нису предузеле сличне кораке, већ не дозвољавају пролаз хуманитарним конвојима УН.
Сећамо се да су 17. септембра Американци, наводно грешком, како су тада говорили, напали трупе сиријске владе опкољене ДАЕШ-ом у околини Дејр ел Зора. Преговори са руском страном, који су у то време вођени готово свакодневно, Вашингтон је користио за одуговлачење, које је било потребно за прегруписавање терориста. Данас као резултат видимо да се све више група на сиријској територији, са којима су радиле САД, спајају са Нусра фронтом.
Коначно, Сједињене Америчке Државе су подвукле црту у својој политици „двоструких стандарда“ када су буквално пре неколико дана издале саопштење о престанку дијалога са Русијом о сиријском питању. Међутим, ми не губимо наду да ће конструктивно гледиште у Вашингтону ипак преовладати. Спремни смо да на нивоу министарстава одбране разматрамо могуће додатне мере за нормализују ситуације у Алепу.
Тероризам никада није признавао државне границе. Оно што се данас дешава у Сирији, Ираку, Либији, Јемену и Авганистану, сутра се може поновити у другим земљама.
