Било би банално тврдити да је Велика Британија Словенија ЕУ, али ако се остварују црне слутње о дезинтеграцији ЕУ, закључак је још баналнији — ЕУ ће трајати краће него Краљевина Југославија, каже новинар Зоран Пановић.
„С те стране, то је епилог који би био заиста поражавајући. ’Брегзит‘ је сигурно нешто што је Унију дестабилизовало, јер улазимо у нешто што је сасвим друга констелација. Постоје разни принципи у ком ће се правцу ЕУ развијати или се неће развијати, али је очигледно да на значају добијају оне земље које је Доналд Рамсфелд назвао ’такозвана Европа‘, типа Мађарска, Пољска, Румунија… То је сасвим једна друга Европа“, каже Пановић и додаје да постоје теорије које показују да ће Средња Европа за судбину ЕУ бити битније од Француске. Политичари попут мађарског премијера Виктора Орбана или вође пољске партије Право и правда нису постојали у Европи о којој се некада маштало, наводи Пановић.
ЕУ, стварана за сасвим друге изазове од ових који су захватили савремени свет тешко се сналази.
„За разлику од бивших Југославија, ЕУ је заједница држава и народа који су ту на добровољном принципу. Нема идеолошке или неке друге принуде. Али, свака Европа у себи има нешто и од Аустроугарске, и од Југославије — разне клице проблема и распада. Као што су се некада Словенци бунили што издвајају паре за Гњилане, тако се сада неки буне због избеглица. То је та врста себичности, не постоји заједнички интегративни механизам, да неко схвати да је то заједничка политика“, објашњава Пановић.
Бриселска бирократија је још један камен о који се спотичу европске земље. Пановић је упоређује са номенклатуром из доба СССР-а. Када обилазите зграде Европске комисије у Бриселу, имате осећај „нове класе“, ђиласовски се изражава Пановић. Људи запослени у бриселској бирократији одају утисак отуђености од „базе“, каже он. ЕУ бирократија представља проблем, и психолошки и функционално.
„Бирократија је битна ствар, када је држава уређена она је најбоља. Али претерана бирократизација на том нивоу иритира пореске обвезнике, и то је сасвим логично јер понекад се стиче утисак да људи који персонализују ЕЗУ нису људи од харизме, ауторитета, више делују као конфекцијски типови, немају ту врсту харизме која би могла да мотивише и популарише саму идеју ЕУ“, каже Пановић.
Према његовим речима, главни проблем са ЕУ је у забораву. Све је мање људи који памте страхоте Другог светског рата, каже Пановић, а друштво уљуљкано у солидан стандард учинило је да људи забораве злочине, разарања и последице последњег глобалног сукоба.
Отуда, према Пановићевим речима, и кокетирање са ултрадесничарским покретима. Свет све више наликује ономе из тридесетих година 20. века. Деведесете године прошлог века биле су златне године ЕУ, а и њих људи већ заборављају.
Пут Србије ка ЕУ кочи све што није хармонизовано са политикама ЕУ, каже Александар Фатић из Института за филозофију и друштвену теорију, па и односи Србије и Русије.
„То је више пута речено од стране европских званичника, да морамо да хармонизујемо спољну политику са спољном и безбедносном политиком ЕУ. То је, уосталом, један од стубова ЕУ“, каже Фатић.
Када говоримо о односима ЕУ и Србије, не постоји ништа што није ултиматум, додаје Фатић.
„И сам процес преговарања једна је вербално заводљива фраза. Нема ту преговарања. У преговорима није садржано никакво преговарање, него само испуњавање услова. Све је ултиматум, и то је тако од почетка“, објашњава Фатић.
Србија нема перспективу за улазак у ЕУ, категоричан је Фатић. Оно што је Србији потребно, према његовим речима, јесу поштени и стручни људи.
„Ми тренутно имамо, као и ЕУ у Бриселу, неке људе који живе од приче о ЕУ. То су разне еурократе, бирократе којих има много по Београду и они перпетуирају ту причу да ЕУ само што није, а врло добро знају, бар верујем да толико разумеју међународне односе, да од тога нема ништа. Дакле, Србији треба искреност на највишем политичком нивоу, потребни су јој стручњаци који ће политичким лидерима рећи како ствари стоје“, каже Фатић.
