Неформални самит лидера Европске уније у Братислави помпезно је завршен усвајањем декларације, којом челници 27 земаља-чланица, први пут без Велике Британије, обећавају да ће до марта следеће године израдити „визију атрактивне и успешне Уније“, којој грађани могу да верују и коју да је подрже.
Међутим, сенку на ова велика обећања бацио је мађарски премијер Виктор Орбан, оценивши да је „самит био неуспешан када је реч о мигрантској политици“, а италијански премијер Матео Ренци је чак одбио да присуствује заједничкој конференцији за новинаре са немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Франсоа Оландом јер, како је рекао, не дели њихове закључке.
Има ли ЕУ, овако подељена, снаге и капацитета да се избори са изазовима са којима се суочава, или су мигрантска криза и „брегзит“ обележили почетак краја највеће европске заједнице држава?
Политичког аналитичара Драгомира Анђелковића самит у Братислави подсећа на разне седнице Централног комитета Савеза комуниста Југославије, десетак година пре распада земље. И тада се, како каже, много причало о визијама будућности и консолидацији државе, а од свега тога није било ништа и земља се урушила.
„Исто то сада ради Европска унија — јаке речи, велике фразе, што заправо сведочи о њеној слабости јер тамо где постоји спремност и конкретне мере да се побољша стање нису потребне фразе, а тамо где свега тога нема — бежи се у реторику. Нажалост, ЕУ у великој мери подсећа на Југославију пред распад или Совјетски Савез у фази када се већ озбиљно тресао“, објашњава Анђелковић за Спутњик.
Према његовим речима, неки унутар ове заједнице држава покушавају да наметну своје виђење будућности.
„То је, пре свега, Немачка. Међутим, то виђење је једнострано и не укључује интересе других држава, па се све више земаља буни због таквог концепта. Ни за време боље финансијске ситуације ЕУ структурално није била добро уређена јер је то био један бирократски механизам који је заступао интересе моћних лобија, а не држава чланица, а поготово то није случај сада када је наступила озбиљна криза која већ дуго траје и када је Британија у контексту те кризе напустила ЕУ. Јасно је да тај клуб има све мање будућности“, категоричан је Анђелковић.
Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, међутим, не гледа на оно што се десило у Братислави као на неку велику кризу унутар Уније.
„Наравно, ЕУ се налази пред одговорима на ’брегзит‘ и многа друга питања, али мислим да треба сачекати неко време и видети како ће се ствари унутар самог система Уније разрешити. Међутим, не бих назвао ’брегзит‘ почетком краја Уније, јер се одувек знало да доминантно мњење у Великој Британији не прихвата чланство у овој организацији. Можда ће ’брегзит‘ чак допринети јачању и унутрашњој стабилизацији ЕУ, уколико у наредних неколико година дође до новог прекомпоновања унутар саме Уније“, каже Ђукановић за Спутњик.
Очигледно је, наводи Ђукановић, да ЕУ потресају вишеструке кризе, али ће она морати да их превазиђе и крене ка новом концепту развоја. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, међутим, није оптимиста по питању функционисања ЕУ у наредном периоду.
„Имаћемо агонију у наредним годинама као што смо имали са Југославијом и Совјетским Савезом. Биће разних покушаја, али тешко да ће се оваква ЕУ спасити. Могуће је да ће бити трансформисана у нешто ново, на пример вишеслојну зону интеграција са неколико земаља окупљених око Немачке, па онда један круг слабије повезаних земаља и тако даље, али ово што сада имамо сигурно у овом виду неће опстати“, закључује Анђелковић за Спутњик.
