Западним медијима се толико журило да пренесу вест Цивилне заштите, која је активна у „побуњеничком делу“ Алепа, да нико од новинара, па ни уредника претходно није погледао снимак на коjeм се „цивилне жртве“ смеју, јер им није лако да дишу под покривачем.
Прворазредни медијски скандал није много потресао свет навикнут да живи у истини која му се сервира преко малих екрана или друштвених мрежа, посебно на нашим просторима, јер смо и сами годинама жртве нискобуџетне пропагандне машинерије.
Међутим, научни сарадник Института за упоредно право и доцент универзитета „Унион Никола Тесла“ Горан Матић каже да на таквим пројектима не раде аматери, већ читава армија стручњака, јер је војска још у Првом светском рату препознала потребу да се формирају специјалне јединице које се баве информативно пропагандном делатношћу усмереном ка непријатељу, а делимично и према свом јавном мњењу, односно његовом расположењу према операцијама које се воде.
„То су тимови које чине психолози, психијатри, пи-ар стручњаци, они које се баве изучавањем људског понашања, понашања појединца, групе, односно читаве нације на одређене информације које се наменски производе, пласирају, а ефекти реакције се мере. Све озбиљне државе, укључујући САД, Руску Федерацију, Велику Британију и Немачку имају такве јединице, структуре. Пи-ар бизнис је настао управо из тога. Посао се из војних структура пренео на цивилни сектор, тако је настао примењени маркетинг и пи-ар“, каже Матић за Спутњик.
Он додаје да је покушај пи-ара на спорном снимку из Сирије требало да гађа људске емоције, подсећајући да је једна слика као хиљаду речи, а један снимак као хиљаду слика. „Имамо сличан пример који нас се директно тиче, бомбардовање пијаце Маркале у Сарајеву“, подсећа Матић.
„Видели смо какве је ефекте изазвао тај снимак, довео је до бомбардовања војних позиција и људи у Републици Српској и још увек је спорно ко је извршио гранатирање и са које стране. Још је актуелна медијска ујдурма, режија тог догађаја. Што је најгоре, то има препознатљив потпис. Сличне технике се користе и у предизборним кампањама. Кандидати у САД имају читаве тимове експерата за спиновање, приказивање једног догађаја у другом контексту, да би се извукли закључци који ће утицати на јавно мњење“, објашњава саговорник Спутњика.
Свет је недавно потресла и слика петогодишњег дечака извученог из рушевина зграде, коју је наводно погодила ракета лансирана из авиона. „КРВАВ, ЗАНЕМЕО, САМ НА ЦЕЛОМ СВЕТУ: Слика дечака (5) из Сирије сломиће вам срце (ФОТО) (ВИДЕО)“, са тим насловом вест су пласирали и српски медији. Саопштење руске војске, која је одбацила оптужбе, уз подсећање да руски авиони никад не нападају мете у насељеним местима, мало ко је пренео.
Пажњу на друштвеним мрежама ипак је привукла фотографија човека који је сликао дечака, на којој позира са терористима, који су нешто раније једном детету одрубили главу.
Телевизијски и филмски редитељ и сценариста Станко Црнобрња каже да се у рату у Сирији користи медијска манипулација најразрађеније технике аудио-визуелног израза — холивудског стварања фикције.
„Тешко је да се фикција разлучи у стварности када баратате тим језиком, холивудским језиком уверавања публике да је нешто стварно. Холивуд у томе предњачи, тај се језик користи већ дуго, ово није почетак. Није изненађење да се користи и у овом најновијем рату у Сирји, али је и стално око нас, до те мере да људи нису ни свесни колико је присутан, а присутан је у огромној мери“, каже Црнобрња.
Подсећамо, једно од најзапаженијих холивудских остварења снимљено је у време владавине Садама Хусеина. Чувени филм о паду Тикрита снимљен је у Катару. На основу тог „документа“ призната је нова ирачка власт, а Садам је трагично завршио. Снимак његовог погубљења доступан је на интернету, а како другачије.
Али нема доброг филма без јаког сценарија. Један од центара за развој фикције је Сиријска опсерваторија за људска права, невладина организација која свакодневно директно са терена лансира нове вести о руским злочинима у Сирији — из једног собичка у Ковентрију у Великој Британији.
Пи-ап стручњаци кажу да је лансирана лаж као када перјани јастук истресете са највише тачке града — перје лети на све стране. Деманотвати такву информацију равно је ситуацији у којој сте ангажовали стотине, хиљаде људи да покупе свако расуто перо.
Срећом, ко ради, тај и греши, посебно ако ради у три смене, па се дешавају и ситуације као ова на несрећном снимању из Алепа.
Сет из Алепа подсећа на чувену сцену холивудског нискобуџетног филма у којем Кристифор Колумбо откривши Америку кроз дурбин гледа „нови свет“, а кроз округлу сцену опуштено, тридесет на сат пролази бели комби. Бау бау. Али Колумбо се ипак искрцао.
