Тахиријева: Албанцима је најбоље било под Немачком

© ФотоМарко Ђурић у Либану
Марко Ђурић у Либану - Sputnik Србија
Пратите нас
Иако се Београд и Приштина не слажу око много тога, верујем да можемо да створимо трајни мир, задржавајући наше ставове по питању статуса, рекао је данас директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

„Докле год се разговара постоји светло на крају тунела“, рекао је Ђурић у Либану, где је учествовао на међународном форуму „Дијалог и најбоља пракса 2016. — мир, стабилност, просперитет“, у оквиру којег је одржан округли сто посвећен дијалогу Београда и Приштине.

Директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић - Sputnik Србија
Ђурић: Мустафа да проучи шта је потписао

На округлом столу, на којем је учествовала и министарка за дијалог у привременим институцијама самоуправе у Приштини Едита Тахири, Ђурић је указао на значај дијалога Београда и Приштине у превазилажењу изазова са којима се свакодневно суочавају сви који живе у покрајини, као и чињеницу да позиција Србије по питању статуса њене јужне покрајине јесте одговоран став са широким геополитичким последицама.

„Бранећи свој интегритет у случају Косова и Метохије, Србија не штити само своје интересе, већ и међународно право, и доприноси спречавању тога да вирус сепаратизма и отцепљивања територија, на којима живе националне мањине, унесе хаос у међународни поредак“, објаснио је Ђурић.

Главни преговарачи Београда и Приштине су на округлом столу разговарали у конструктивној атмосфери, уз експлицитне изразе поштовања и уважавања, иако је неслагање око историјских чињеница изазвало веома динамичну полемику, у којој је Ђурић изразио незадовољство због тумачења Едите Тахири да Албанци нису волели Јосипа Броза Тита због југословенског карактера његове антифашистичке борбе и њене тврдње да је Албанцима најбоље било под Немачком, јер су у том периоду сви они живели у једној држави.

Међународни форум „Дијалог и најбоља пракса 2016. — мир, стабилност, просперитет“ организовали су либански „Нотр Дам универзитет“ и покрет цивилног друштва „Либанска иницијатива за дијалог“, а међу учесницима и у публици били су представници академске заједнице — професори, истраживачи и студенти, као и верски лидери хришћана и муслимана, активне и пензионисане дипломате, чланови организација цивилног друштва и новинари.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала