„Демократизација једне земље увијек почиње и завршава се у националној телевизији, зато одбрана Телевизије Црне Горе (ТВЦГ) и њена професионализација мора бити прва линија одбране Црне Горе“, казао је Марко Милачић истичући кандидатуру за директора ТВЦГ, на данашњој прес-конференцији, на којој је такође представио и своју визију националног Јавног сервиса.
Телевизија Црне Горе, како каже, „није професионална и слободна“ и зато њена професионализација и демократизација морају бити „врховни приоритет цјелокупног друштва“.
„То је и разлог због којег сам одлучио да се кандидујем, због чега сам раније данас и формално предао кандидатуру за позицију директора Телевизије Црне Горе. ТВЦГ заслужује отварање према грађанима, заслужује дах слободе, заслужује толико ишчекиване промјене и смјену генерација, заслужује и мора да буде једнако телевизија свих њених грађана. Телевизија свих — како и гласи слоган ове иницијативе“, истакао је Милачић.
Осим намјере да презентује своју визију Јавног сервиса, сама кандидатура је, према његовим ријечима, и плод жеље да се укаже да процес избора директора мора бити транспарентан, и да грађани морају бити у току са процесом, и да, како каже, „знају ко намјерава и како да им свакодневно сервира информације од којих им зависи живот и перцепција живота“.
Утолико, избор директора националне телевизије, како је казао, „не смије бити процес закулисних преговарања, већ јаван процес пред очима цјелокупне земље“.
„Желим јавни — а не тајни сервис; јавну — а не тајну националну телевизију. Због тога сада, овом приликом, позивам и генералног директора ТВЦГ, али и остале кандидате, да пред очима јавности, у телевизијском дуелу, на Јавном сервису или на било којој другој телевизији, грађанима презентујемо наше визије развоја Телевизије Црне Горе“, саопштио је Милачић.
Скицирајући кључне тезе свог виђења националне медијске куће, Милачић је прецизирао да приоритет јесу промјене у самом темељу функционисања телевизије, програмским принципима и организацији, кадровској политици, приступу јавности, односу према запосленима, односу према колегама из других гласила, као и према укупној медијској заједници.
Гледаоци, према његовим ријечима, „морају да осјете добронамјерност, равномјерност, објективност, да осјете да је то њихова, а не телевизија елита“.
Јавни сервис, као је додао, „мора бити јавно добро, а не кућа у којој ће се пиљарити политиком, и најчешће јефтиним форама форсирати режим: важне информације заобилазити, или гурати, рецимо, на крај Дневника; занемаривати полемике о кључним тенденцијама данашњег свијета; поједине личности до неукуса форсирати, а друге прећуткивати“.
Осим професионализације и уравнотежености у извјештавању на свим нивоима, неке од основних приоритета развоја квалитетног Јавног сервиса према Милачићевом виђењу, биле би формирање редакције истраживачког новинарства која би, по његовом мишљењу, требало бити бренд државне медијске куће. Затим, формирање сектора за људске ресусре, повећање зарада запослених, а посебно је инсистирао на формирању квалитетне спољнополитичке редакције, чије непостојање сматра неприхватљивим, посебно у свијетлу чињенице да се Црна Гора тренутно налази у два велика интегративна процеса.
Такође, на крају, коментаришући чињеницу да на прес-конференцији није забиљежено присуство никог од новинара Телевизије Црне Горе, иако је за тему имала управо кандидатуру за позицију дирекора те институције, Милачић је рекао да је то само још један од показатеља колико заправо ТВЦГ „не жели да се мијења“.
