Запањујуће лепоте Либана

Џамија Мухамеда ел Амина је сунитска џамија у центру либанске престонице. Камен-темељац је постављен у новембру 2002. године, а 2008. џамија је отворена. У 19. веку угао за молитву (завија), направљен је на овом месту и названа по шеику Абу Насру ел Џафи.

Поглед на грчки православни храм Светог Ђорђа на тргу Етуал у Бејруту. Ова тренутно најстарија црква је била знатно оштећена током цивилног рата, који је трајао од 1975. до 1990. године. Реновирана је 2003. како би се приказао њен богати ентеријер, а 2011. је у њој остворена крипта археолошког музеја. У петом веку, Анастасијско-романска византијска катедрала је изграђена на овом месту, али је касније уништена услед неколико великих земљотреса.

Дечак гледа кроз прозор куће у граду Сидону, трећем по величини граду у Либану. Постоје докази да је древни град Сидон насељен још давне 4000. године пре Христа, а можда и у доба неолита (6000-4000. пре Христа). У Постању, Сидон је био Хананов син и Нојев унук. Име је такође модерна арапска реч за рибарство. Поред својих туристичких атракција, Сидон је такође познат по својој луци и рибљој пијаци.

Жена у џамији Мухамеда ел Амина у Бејруту. Унутрашњост сунитске џамије је створио либански уметник Харут Бастадијан.

Поглед на џамију Мухамеда ел Амина, такође познату као „плава џамија”.

Древне римске рушевине локалитета Хадикат ас Самаха (врт опроста) и срце модерног Бејрута. Локалитет је обележен зеленим линијама, где су се одигравале неке од најинтензивнијих борби током грађанског рата, делећи Бејрут на источни и западни део више од једне деценије.

Јужни камен, такође познат и као „камен труднице”, јесте мегалитски камен који лежи у Балбеку (антички Хелиополис). Заједно са другим древним каменим блоком, то је један од највећих монолита икада произведен. Има неколико прича повезаних са његовим именом. Једна каже да је монолит назван по трудној жени, која је преварила људе Балбека тврдећи да може да помери џиновски камен, али да становници морају да је хране до порођаја. Други кажу да име одражава веровање да жена која додирне камен лако може да остане у другом стању.

Посетиоци у музеју комплекса храма древног либанског града Балбека.

Остаци римских стубова у древном феничанском граду Тири. Комплекс је наводно био део палестре, древне грчке рвачке школе.

Остаци Великог олтара и храма комплекса у Балбеку.

Плиткорељефне лавље главе, детаљ са крова Јупитеровог храма у комплексу храма у Балбеку. Град је 1984. године увршетен на листу светске културне баштине, а током хеленистичког периода био је познат као Хелиополис. Балбек се, са својим колосалним структурама, сматра једним од најлепших примера империјалне римске архитектуре.

Посетиоци Меркуровог храма у комплексу у Балбеку.

Меркуров храм у комплексу Балбека.

Корнише, шеталиште у главном граду Либана.

Рушевине Великог суда у храму комплекса Балбека.