Цногорска војска званично није била организатор минуле теренске вјежбе „Црна Гора 2016“, која је према плану у сарадњи са НАТО-ом требало да побољша капацитете државе приликом ношења са последицама природних катастрофа.
Тешко је утврдити у којој је мјери, ако уопште и јесте, црногорска војска учествовала у читавој операцији, тек ако бисте упитали у Министарству одбране о распореду и детаљима вјежбе — сем љубазног упута према Министарству унутрашњих послова, немогуће је да сте ишта конкретно о томе могли дознати.
У Министарству одбране кажу — питајте МУП. Дакле, вјежбу су организовали Евроатлантски центар за координацију одговора на катастрофе и Директорат за ванредне ситуације при Министарству унутрашњих послова. Ако је неком на први поглед чудно што НАТО када организује вјежбу у некој земљи то не чини, природно, у првом реду у сарадњи са војском те земље — у случају Црне Горе то ипак није случај.
Након силних реорганизација и реформи црногорске војске, све у координацији и слиједећи савјете евроатлантских партнера, Војска Црне Горе данас може да се похвали чињеницом да у свом посједу више нема ниједан авион, подморницу, па чак ни тенк. И зато је практично и немогуће у Црној Гори организовати озбиљнију војну вјежбу. А логично, у таквим околностима полиција по својој бројности и опремљености намеће се као озбиљнија и организованија структура од војске, па тиме и природнији избор чак и за НАТО-партнере. Али и то је ипак тема за себе…
Међународној теренској вјежби у медијима није поклањано превише пажње. Чак је, могло би се рећи, генерално поприлично била наглашена незаинтересованост црногорских што штампаних, што електронских медија за ову тему.
Осим што су суштински само пропраћене двије конференције за штампу, прва која је објавила почетак и друга уприличена да најави крај — читав догађај протекао је мимо нарочитог интересовања седме силе. Ипак, оба обраћања црногорских и гостујућих званичника широј јавности, уприличена у склопу обиљежавања међународне теренске вјежбе у Црној Гори имају једну своју заједничку повезницу.
Један детаљ. А као што се то добро зна, ђаво је увијек у детаљу.
На првој конференцији за штампу, главна вијест ипак није била она која се односи на сам догађај одржавања међународне вјежбе, већ изјава кандидата за мандатара Демократске парије социјалиста Душка Марковића, у којој је навео очекивање брзог краја преговора о формирању нове Владе ДПС-а са партијама националних мањина. На другом, завршном обраћању за медије поводом овог догађаја, одржаном на репрезентативном туристичком комплексу Плавница на Скадарском језеру, замјеница генералног секретара НАТО-а Роуз Готемелер, изјавила је да процес учлањења Црне Горе у НАТО тече „изузетно глатко“ и да су током тог процеса црногорске институције довољно оснажиле и ојачале да данас ефикасно решавају ситуације каква је била, између осталог, и она „предизборна“. И да након ратификације у парламентима 28 држава-чланица НАТО-а, очекује да се одлука о уласку државе у ову алијансу глатко „деси“ и у Парламенту Црне Горе.
Истина, Готемелерова је оцијенила да је оно што се десило на изборни дан веома „озбиљна ситуација“. Али очигледно не баш толико озбиљна да доведе у питање резултате избора, а понајмање оспори неоспорно — а то је потребна парламентарна већина за улазак земље у НАТО.
И тако, изгледа да се нико ни не обазире на чињеницу што је можда читав догађај у бити био једна обична фарса. Што у војни савез улази земља која фактички нема војску, што се изричу високе оцјене о институционалном напретку и стабилности земље која се налази у никад озбиљнијој политичкој, друштвеној, и свакој другој кризи.
Или што се на концу Сјеверноатлантска алијанса домаћој публици представља за ватрогасно удружење које се бави санацијом поплава и пожара. Не, ништа од тога.
Оно што смо добили је представа у два чина. У првом — цртање будуће владе Црне Горе, а у другом — утврђивање главног задатка те нове владе.
У коначници, читава ствар је добила свој конкретан, веома реалан и стваран облик. Читава ствар се свела на до бола једноставну и просту чињеницу — НАТО је дошао да утврди и обиљежи територију. НАТО је дошао да капарише Црну Гору. И све то тихо, без превише медијске вике и помпе. Без непотребне халабуке и узнемиравања јавности и грађана којих се то највише тиче. Све баш онако како треба и како то професионалци раде. Ниско, тихо, и испод радара.