У руском научном Центру „Илизаров“ у Кургану, градићу на Уралу, на граници са Сибиром, годишње се обави око 11.000 операција на пацијентима свих узраста, међу којима су и они из Србије, пре свега деца. Доктор Попков у разговору за Спутњик каже да је реч углавном о деци са урођеним аномалијама на горњим и доњим екстремитетима.
Шта је суштина јединственог у ортопедској хирургији Илизаров метода који сте применити и на пацијентима на дечјој клиници у Београду?
— Методи ортопедског лечења које спроводимо у Центру „Илизаров“ су тренутно најсавременији и примењују се не само у Русији, већ и у Европи, Америци, Кини, одакле нам све долазе пацијенти. Међи њима су и они из Србије. Метод Илизаров се, осим код аномалија екстремитета, примењује и код лечења патологије кичме, као и лечења ортопедских проблема код деце која болују од церебралне парализе, напомиње Попков.
Јединствен метод Илизарова у најтежим случајевима није довољан, него се комбинује са другим хируршким приступима. Ми то практикујемо и када је у лечењу деце из Србије када треба исправити деформацију, уклонити тешку аномалију ногу, руку. У тим случајевима није довољна хоспитализација деце на један-два-три дана, него на два-три месеца. Зато је нужно лечење у Центру „Илизаров“, где ми можемо да применимо ту методу.
То су веома тешки случајеви?
— То су све тешки случајеви, они захтевају доношење колективне одлуке, као и нужност да оперишу хирурзи са великим искуством у лечењу таквих пацијената, каже познати ортопед из Кургана. Он истиче да се велико искуство стиче тако што су пацијенти из разних делова Русије и света сконцентрисани у једном центру.
То нам омогућава да примењујемо сложене методе и добијемо резултате који Центар „Илизаров“ чине водећом ортопедском институцијом, не само у Русији, него у свету.
Ко је почео лечење том методом?
— Метод Илизаров почео је први да примењује професор Гаврил Абрамович Илизаров у Русији, а потом и широм света. Центар „Илизаров“ је основан пре 45 година. Ове године у јуну смо обележавали тај јубилеј великом међународном конференцијом у Кургану. Родоначелник метода је професор Илизаров, али се даље метод развијао лечењем различитих болести. Али најважнија је филозофија метода Илизаров, приступ често сложеним случајевима који се сматрају безнадежним.
Како је дошло до сарадње са дечјом болницом у Београду и колико често долазите у Београд?
— Сада је Центар „Илизаров“ укључен у регистар за лечење ретких болести при Републичком фонду за здравство. Ми смо признати као референтна институција, што је и основ за институционалну сарадњу са српским лекарима са којим колегијално одлучујемо о томе како ћемо водити лечење, да ли је то неопходно у Центру ’Илизаров‘, или је то могуће у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Ја долазим у Београд четири пута годишње. Сарађујем са дечјом болницом у Тиршовој, са ортопедом доктором Синишом Дучићем, и ако је неопходно, помажем у оперативном лечењу, или обављамо консултације, одређујемо даљи процес лечења у Русији.
Колико деце из Србије се лечило у Центру „Илизаров“?
— Један број деце је долазио још раније за живота професора Илизарова осамдесетих година прошлог века. Последње године смо оперисали и лечили око 50 деце. Ми долазимо овде, пратимо резултате. Деца су добро, видно је побољшање стања и њихове могућности веће. Сарадња је дала резултате које су потврдили и родитељи и пацијенти и надлежне институције тако да је Илизаров постао референтни центар.
Из вашег искуства, који су највећи проблеми српске ортопедије?
— Образовање лекара ортопеда је добро. Они много знају и имају велике могућности, добро знају енглески језик што је данас обавезно, пре свега ради изучавања литературе. Ја мислим да је основни проблем недостатак средстава за бољу опремљеност клинике, за набавку савремених импланта неопходних за обављање сложених операција.
Како родитељи деце којима је неопходна Ваша помоћ могу да Вам се обрате?
— Има два начина. Први, и по мом мишљењу бољи, јесте да се обрате дечјој болници у Тиршовој, где ће мог сарадника доктора Дучића упознати са здравственим проблемом. Лекари ће, како је објаснио, обавити неопходне прегледе и потпун материјал могу послати мени у Центар „Илизаров“, где ћемо размотрити какав метод би било најбоље применити.
Други начин је преписка, односно консултација посредством сајта Центра „Илизаров“. Родитељи могу сами да се обрате писмом и да са копијом докумената о болести упознају лекара. Тај пут је могућ, али је спорији.
Који је најтежи случај који сте имали у каријери?
— Веома тешких случајева је било много. Најсложеније су урођене аномалије при формирању екстремитета. Ми треба да компензујемо то, при чему никада није могуће у потпуности надоместити грешку природе. Можемо да постигнемо да се дете развија нормално и социјално, и психолошки и колико је то могуће физички. То је задатак сваког лекара који се бави овом врстом патологије.
Колико дуго траје уобичајено лечење?
— Зависи од болести. У питању је, углавном, сложено етапно лечење. Захтева не само рад хирурга ортопеда него и сарадњу хирурга протетичара, физијатара, психолога. Неопходан је, најчешће, тимски приступ код лечења таквих патологија.
Да ли сте обучили српске лекаре да раде такве операције?
— Боравак овде у Београду није довољан да лекари науче да у потпуности сами обављају операције и спроводе све етапе лечења. Потребно је да они бораве у научном Центру Илизаров где постоји бесплатан систем обуке за лекаре. Бесплатне су лекције, учење на оделењима, што траје од три до шест месеци. Министарство здравља треба да пошаље лекара на три до шест месеци и плати му пут и храну. Остало је бесплатно.
Родитељи детета са Илизаровим апаратом презадовољни
Троипогодишња Леа, за коју доктор Попков каже да је један од најтежих случаја који су тренутно у болници у Тиршовој, има урођену аномалију, недостатак тибилне материје у костима.
Њен отац за Спутњик каже да су од родитеља чија деца имају сличан проблем чули за болницу у Кургану и да се то тамо ради на највишем нивоу.
„После пар прегледа у Београду доктор Попков је предвидео када треба да дођемо. И били смо у Кургану од маја до краја августа ове године. Оперисана је, уграђен јој је Илизаров апарат и имајући у виду какво је стање било, постигнут је велики успех. Огромна је разлика и због тога смо презадовољни. И доктор Попков је задовољан како се све одвија. Апарат је скинут и сада је стављен гипс. Наставићемо и даље са том терапијом. Проблем је теже природе и изискиваће још операција док траје раст детета, али како ствари сада стоје ми смо срећни и задовољни“, рекао је Леин отац.
„О Русији све најбоље могу да кажем. Организација је на врло високом нивоу. И у болници, и у особљу и у приступу и у љубазности, у хигијени. У свему. Док је ћерка била у болници, ја сам тамо био сва три месеца стациониран у болници. Све похвале“, рекао је Саша Милетић.
