Готово две године од како је у косовском парламенту усвојен закон о оснивању Специјалног суда ратне злочине (првобитно назван Суд за злочине ОВК 1998 и 1999. године, што је избачено из назива суда, прим.а) Приштину је посетио недавно изабрани специјални тужилац тог суда Дејвид Швендиман. Он ће после Приштине доћи и у Београд, али ни у Приштини ни у Београду неће говорити о судским поступцима, већ му је намера да успостави чврсту сарадњу са судовима.
Суд би са радом требало да почне у првој половини 2017. године, а главно седиште ће бити у Холандији. Још увек нису изабране све судије и сви тужиоци тог суда, али део процеса је већ почео да тече разменом материјала између суда Еулекса и новоформираног суда. Швендиман се у Приштини састао са главним тужиоцем Александром Љумезијем и поручио да ће се у свом мандату водити искључиво чињеницама и законом, те да ће свој посао радити без страха и пристрасности.
Љумези је са друге стране понудио Швендиману пуну сарадњу са приштинске стране. Осим са косовским главним тужиоцем, Швендиман се у Приштини састао и са шефицом Еулекса Александром Пападопулоу и другим представницима међународне заједнице, а у међувремену, према писању листа „Коха диторе“, влада у Приштини је донела одлуку да издвоји милион и по евра за одбрану бивших припадника ОВК, што су поздравиле све косовске политичке партије.
Приштински медији наводе да су кључни сведоци са породицама још претходних година пребачени у земље Западне Европе, у САД и Канаду, те ће они, како се истиче, сасвим извесно сведочити путем линка. Косовски медији такође пишу да би међу првима на оптуженичким клупама тог суда могле да се нађу важне политичке фигуре, као и поједини бивши команданти Ослободилачке војске Косова (ОВК), а спекулише се да би међу њима могли да буду и Хашим Тачи и његове партијске колеге.
Политиколог из Приштине Неџмедин Спахију за Спутњик каже да тако нешто није немогуће.
„У закону који је усвојен у парламенту Косова ниједна особа, без обзира на то коју функцију обавља, није амнестирана. Тако да у случају да неко од њих буде оптужен он ће бити предмет суда“, каже Спахиу.
Он додаје да, што се Приштине тиче, нема више никаквих препрека да посао буде обављен.
Душан Јањић из Форума за етничке односе верује да би Швендиман у Београду требало да разговара са политичарима о принципима и процедури сарадње са Специјалним судом, а са људима из Тужилаштва за ратне злочине о детаљима сарадње, пре свега у вези са документима који су већ били достављени и у вези са обезбеђивањем сведока.
„Ту је проблем мало озбиљнији, јер се већи део сведока осећа угрожено. Већина њих очекује због тога посебну заштиту и већу сигурност, па се разматра могућност да поједини од њих дају исказе путем линка, док ће неки путовати у Хаг“, каже Јањић у изјави за Танјуг.
Према његовим речима, главни део посла Швендиман је овог пута обавио у Приштини, где се налази већина осумњичених за ратне злочине, али и највећи део сведока.
Швендиман ће се у Београду састати са званичницима Владе Србије, представницима Тужилаштва за ратне злочине и представницима међународне заједнице.
Иначе, пре него што је 1. септембра именован за главног тужиоца за истраживање ратних злочина почињених током рата на Косову 1998. и 1999, Швендиман је био на челу Специјалног истражног тима, који је формиран 2011. године како би водио независну истрагу о оптужбама које је Дик Марти изнео у извештају Савета Европе о трговини људским органима на Косову.
Као тужилац Еулекса за истрагу ратних злочина и трговину људским органима Швендиман је тада изјавио да постоји намера да се формира суд за ратне злочине на Косову.
Његов претходник на месту тужиоца за ратне злочине, Џон Клинт Вилијамсон изјавио је на крају истраге у јулу 2014. године да верује да има потврде за „десетак“ случајева трговине људским органима од стране припадника бивше паравојне албанске ОВК, као и да тај број може да буде и нешто већи.
Косовске власти су са ЕУ договориле модалитете за решавање тих озбиљних навода. Скупштина Косова је 3. августа 2015. усвојила члан 162 устава Косова и закон о специјализованим већима и специјализованом тужилаштву, чему је 2014. године претходила размена писама између председнице Косова и високе представнице Европске уније. Специјализована већа се оснивају на сваком нивоу косовског судског система — при основном, апелационом, врховном и уставном суду. Та већа ће функционисати у складу са релевантним косовским законодавством, као и међународним обичајним правом и међународним правом из области људских права.
Додајмо да специјализована већа обухватају два органа: већа и секретаријат. Специјализовано тужилаштво је независна служба за истрагу и кривично гоњење у вези са делима која спадају у надлежност специјализованих већа. У специјализованим већима и специјализованом тужилаштву раде међународне судије, међународни тужиоци и међународно особље.
Новоформирани суд за злочине ОВК заседаће у Хагу, а у њему ће одлучивати међународне судије и међународни тужиоци. Европска унија тај процес подржава од самог почетка и заједно са другим земљама које су дале допринос (Канада, Норвешка, Швајцарска, Турска и Сједињене Америчке Државе) финансира рад суда.
