С обзиром на то да су главне државе прилично геополитички инертне и да је за промене у стратегијама потребно доста времена, погрешно је очекивати било какве драматичне промене у програмима финансирања и развоја Пентагона и НАТО-а, истиче аналитичар Александар Хрољенко.
У свом чланку под називом „Како ће се Пентагон и НАТО променити током мандата новог америчког председника“, Хрољенко је подсетио да амерички систем државне управе не може да се сведе на једног човека који влада.
Он сматра да систем не прописује неке значајне промене у безбедносним агенцијама и различитим обавештајним службама.
Предизборни слогани председничког кандидата не претварају се увек у пуноправне државне одлуке, подсетио је Хрољенко на претходне изјаве Доналда Трампа о јачању односа између Москве и Вашингтона.
„С обзиром на то да је развој оружаних снага и имплементација стратегија у складу са економским интересима државе, Пентагон и НАТО ће остати приоритетни инструмент САД. Упркос снажној жељи 45. америчког председника за променама, национална војна стратегија сукоба са Русијом неће се променити“, сматра Хрољенко.
У том смислу, он је подсетио на тренутне војне и политичке кризе америчке посебности и изборни скептицизам Доналда Трампа у вези са „застарелим“ системом НАТО-а.
И поред тога, може се са сигурношћу претпоставити да је „Бела кућа последње место на планети где би могли да се кују планови о укидању Алијансе“.
Што се тиче веза Вашингтона и НАТО-а са Русијом, оне су се знатно погоршале након источног ширења Алијансе, каже Хрољенко и упозорава да је поправљање односа са Москвом нереално док се истовремено НАТО трупе размештају дуж границе Русије.
У том смислу, он је скептичан у вези са евентуалним војним и политичким превирањима у Европи када Трамп седне на врућу столицу у Сједињеним Америчким Државама, за које Хрољенко каже да би сада могле да размотре смањивање својих војних база у иностранству.
„Међутим, амерички прагматизам ће на крају превладати, и Вашингтон ће наставити да подржава савезнице НАТО-а, док ће САД наставити да повећавају њихово снабдевање оружјем“.
Исто тако, Хрољенко је истакао да су се протеклих неколико година видели додатни напори Вашингтона да повећа своју моћ на Блиском истоку и у азијско-пацифичком региону, где су, између осталог, концентрисане огромне резерве нафте и гаса.
Осим тога, Хрољенко наводи да Бела кућа планира да распореди елементе америчког противракетног система одбране у Јужној Кореји, што би могло да доведе до озбиљних сукоба са Пјонгјангом и Кином.
„У овој области Трамп би такође могао да се суочи са геополитичком инертношћу и енигмом на истоку“, сматра Хрољенко.
Он је цитирао француског политиколога Пјера Пикара који је рекао да је „политички курс Трампа да закључи уговоре са великим силама, укључујући Кину и Русију, и да се споразуме са њиховим лидерима у циљу размене геополитичких улога, као и да одржи мир у САД под новим светским балансом, што значајно смањује ризик од сукоба“.
Међутим, упркос личној харизми Доналда Трампа, економски интереси Вашингтона и његова дугорочна стратегија „проширеног застрашивања“ неће дозволити 45. председнику Сједињених Америчких Држава да суштински промени војне и политичке темеље америчке моћи, закључује аналитичар.
