Чињеница да је врховни тужилац у једној европској земљи у 21. вијеку морао да сазове конференцију за медије не би ли убиједио јавност да тужилаштво говори истину, сасвим је довољан сигнал да је у „држави Данској“ нешто дебело труло.
Црна Гора се налази у дубокој политичкој и друштвеној кризи, а недавни избори само су додатно продубили неповјерење. Несвакидашње, веома тешке, и крајње озбиљне међусобне оптужбе актера на политичкој сцени, довеле су до тога да да је атмосфера у друштву до те мјере мучна да искрено изазива забринутост код сваког иоле добронамјерног човјека.
За невољу, чини се да се ни у назнакама не назире свјетло на краја тунела, и да ствари незаустављиво иду од лоших — ка још горим.
Тешке ријечи пале су и синоћ, када је премијер Ђукановић поново изнио до сада најгоре оптужбе на рачун Демократског фронта и његових челника. „Ја њихову активност“, вели Ђукановић, „видим као учешће у припреми мог убиства и у припреми одузимања независности Црној Гори. И са тим ћемо свакако морати да живимо, и они и ја“.
Мада, ако ћемо право, у овом тренутку чак је и мање важно како ће са тиме да живе нпр. Ђукановић или Демократски фронт. Право питање је како ће са тако тешким јавним оптужбама и инсинуацијама да настави да живи и нормално функционише црногорско друштво и држава у цјелини. И да ли је напослетку једна оваква изјава ипак довољно претходно извагана и промишљена?
Такође, оно што додатно забрињава је практично објава рата свим независним медијима у Црној Гори. Тако је за дневнике „Вијести“ и „Дан“, као и за дио невладиног сектора, Ђукановић утврдио да су завршили у „проруском колу“, објаснивши и да „слобода медија има границе“, и назвавши такво дјеловање антиуставним и антидржавним.
Не може се све, како каже „подвести под плашт демократије, партијских и политичких слобода у изборном процесу, под плашт невладиних организација или медијских кућа“. Да ли су ове ријечи својеврсна отворена најава прогона неподобног медијског и друштвеног активизма у Црној Гори — знаћемо вјероватно ускоро.
Ни реакција друге стране није изостала. Тако је један од лидера ДФ-а, Андрија Мандић, рекао да је Мило Ђукановић синоћним наступом само потврдио раније ставове ДФ-а о главном специјалном тужиоцу Миливоју Катнићу као члану криминалне организације на чијем се челу налази Ђукановић.
Он је, понављајући тезу да се ради о монтираном државном удару, истакао да колико је стварно била озбиљно третирана акција „преврата“ највише говори чињеница да о њој нису били обавијештени министар унутрашњих послова, министарка одбране, предсједник Црне Горе Вујановић, као ни сама Агенција за националну безбједност (АНБ).
„У агонији губитника и срамотном понашању“, како је рекао Мандић, Ђукановић „иде чак до разраде сценарија по коме би лица која смо ми наводно ангажовали извршила убиства 30-ак наших присталица, дакле наших чланова породица, најбољих пријатеља и другова, на чијој би крви потом насилно преузели зграду Скупштине“. Али, како је Мандић истакао, Ђукановић „не завршава сценарио, и не каже шта би ми тамо у тој старој и трошној згради радили. Не каже ни ко би признао такву власт, и зашто би ми ризиковали животе најближих за нешто за шта и најглупљи политичар зна да је немогућа мисија“.
Дакле, све у свему, агонија се наставља. Око покушаја државног удара и даље постоје бројне мистерије и контроверзе, бројне нелогичности и неподударности. Од оних наизглед ситних, попут оне када је Ђукановић недавно утврдио да му је сценарио наводног преврата био познат данима прије избора, а управо је он лично, на сами дан избора изјавио да је о томе тог момента обавијештен од медија, до оних заиста крупних нелогичности, попут чињенице да је Ђукановић, ни мање ни више, него јавно оптужио Демократски фронт да је припремао његово убиство као и убиство десетина грађана, а да ДФ-у истовремено истог момента није забрањен рад нити је ухапшен ико од његових челника. Што за сада једино упућује на то да не постоје ваљани докази. И што је заправо једино права мјера анархије и дубиозе коју тренутно живи Црна Гора.
У међувремену, у земљи се дешава нешто фантастично. Предсједник Филип Вујановић дао је мандат за састав нове црногорске владе Душку Марковићу, мада до данас није јавно познато ко заправо сачињава парламентарну већину у црногорском парламенту (око чега су преговори и даље утоку).
Док мањинске партије још немају ни усаглашену заједничку платформу за преговоре о будућој влади. Дакле, све што се ради, ради се уз невиђени притисак и на брзину. Без имало стила. И уз отворено „силовање демократије“.
