Најмлађи шампион Европе икада проглашен, са само двадесет једном годином је златним словима исписао своје име у историју аутомобилизма. Фантастичном вожњом, од прве трке у Француској, где је оборио и рекорд стазе, до последње у Хрватској, која је и одлучивала о трофеју, Миљковић је побеђивао и знатно искусније возаче, велике тимове са огромним буџетима и апсолутно заслужено освојио трофеј намењен најбољем возачу. Тиме је стао уз раме великанима аутомобилизма какви су Италијан Ђовани Роси, па чувени Словак Петар Јурена, као и нашем најбољем аутомобилисти Душану Борковићу, који је ово такмичење освојио 2012. године.
„Осећај је изузетан. Када после свег уложеног труда мог тима, пријатеља, без којих ништа од овога не би било, и на крају мог, коначно додирнете трофеј коме сте се надали и који сте очекивали целе године, чини вам се као да вам дају сан у руке. Сада имамо шта да покажемо. То је оно за шта смо се борили, за шта смо уложили сав труд, све знање и новац. Тај трофеј је прави завршетак успешне сезоне“, изјавио је за Спутњик млади шампион Никола Миљковић.
О наставку каријере и даљим плановима каже:
„Ако све буде ишло по плану, идуће сезоне ћемо представљати Србију у Европском шампионату на кружним стазама (ЕТЦЦ), које преноси највећи европски спортски канал ’Јуроспорт‘ у 50 земаља света. За сада се још не зна ништа тачно, због финансија које треба обезбедити, али екипа вредно ради на томе да се нађу спонзори и заокружи адекватан буџет за сезону. Надам се да ће ту помоћи и држава, како бисмо заједно Србију представили у најбољем могућем светлу пред Европом. Остаје да повећамо тим који се до сада показао као најбољи у Европи и да наставимо тим путем, и спремимо се да једног дана можда нападнемо и светску титулу. Само уз помоћ државе и јаког спонзорског тима, можемо то да изведемо. Ово је прекретница за моју каријеру. Осећам да је сад прави тренутак да покажем све своје знање и знање целе екипе, јер сам сакупио довољно искуства, видео да могу да се надмећем и са најбољима, а и даље сам јако млад.“
Дефинитивно, Никола је показао да може не само да се надмеће са најбољима, него и да их побеђује. И то из трке у трку. И то ради откад је сео за волан тркачког аутомобила са својих непуних 16 година, када ни возачку дозволу није имао. Од тада је пет пута био државни првак, једном освојио дуплу круну, на брдским и кружним стазама, што ни пре ни после њега нико није урадио. Ове године је својој земљи донео европски трофеј, одневши титулу испред далеко богатијих савеза и тимова. Испред далеко искуснијих колега. Показао да му нису потребни савршени услови како би био на крову Европе. Није му потребан ни најјачи буџет, па чак ни нове гуме. Треба му само помоћи да изађе на црту. Да дође на старт и покаже шта зна. А изгледа да од свега најбоље зна — како се побеђује.
