Детаљи уговора нису саопштени јавности, али је речено да његова укупна вредност износи 21 милион евра.
Борисов је додао да се воде преговори са руским произвођачем и о предаји лиценце бугарским ремонтним заводима.
У октобру 2015. године Бугарска и Пољска су потписале међувладине уговоре, према чијим одредбама би требало до дође до логистичке подршке, односно до краја године требало је да буде ремонтовано шест мотора. Следећи корак требало је да буде потпуно ново опремање авиона.
Како су саопштили медији, Софија је својевремено одлучила да ремонтује своје авионе типа МиГ-29 у Пољској, а најпре због жеље да не зависе од руске стране, као и због цене. Тада је био узет у обзир и захтев НАТО-а свим чланицама блока да се уздржавају од војне сарадње са Русијом, због кризе у Украјини. У дугорочној перспективи, била је планирана модернизација авиона у пољском авионском заводу „Бидгошче“.
Требало би такође рећи и да су горепоменуте одлуке биле донесене без дозволе руског произвођача авиона, стога за квалитет ремонта нико не би могао да гарантује.
Спутњик се обратио научном сараднику Руског института стратешких истраживања Николају Подчасову са питањем како то да је одједном Влада Бугарске променила став и вратила се сарадњи са руским произвођачем:
„Колико је мени познато, Пољска нема лиценцу за ремонтовање руских мотора и одлука бугарског министра о ремонту у Пољској је у старту деловала спорно. С обзиром да није у складу са међународним нормама, та одлука је изазвала скандал. Бугарски министар је био приморан да се правда, па и да лаже у том смислу, рекавши да су га звали из Русије и предлагали мито, након чега је он одлучио да сарађује са Пољацима. На додатном испитивању у тужилаштву, све је порекао и одустао од оптужби на рачун Русије.“
Ипак, како је за сада познато, уговор са Пољском је био потписан. Перспектива продужетка сарадње са Пољском, а у контексту новог уговора који је Бугарска потписала са компанијом „МиГ“, мало је вероватна. Преговори о предаји лиценце Бугарској још нису завршени, па је и исход тешко прогнозирати. Из перспективе бизниса, то би безусловно означило губитак прихода за пољска предузећа. Ипак, ти би губици били знатно мањи од оних које би пољска предузећа требало да исплате руској страни ако би се тај спор решавао судским путем, сматра Николај Подчасов.
