Вучић ће, како су навели извори блиски влади, у одвојеним сусретима, у Астани разговарати са казахстанским државним врхом — са председником Нурсултаном Назарбајевом, премијером Бакитжаном Абдировичем Сагинтајевом, те са председником Доњег дома Парламента Нурланом Зајрулајевичем Нигматулином.
Скуп више од 200 бизнисмена
Он ће такође присуствовати и Бизнис форуму, и имати прилике да разговара са водећим пословним људима Казахстана.
Пословни форум у хотелу организује Привредна комора Србије у сарадњи са казахстанском Националном агенцијом и пословном асоцијацијом „Казнекс инвест“.
Скуп ће окупити представнике више од 200 српских и казастанских компанија из сектора пољопривреде и прехрамбене индустрије, грађевинске оперативе, машиноградње, ИТ сектора, енергетике и хемијске индустрије, фармацеутског и сектора медицинске опреме, транспортно саобраћајних решења и туристичких капацитета.
Након пленарног дела биће одржани билатерални разговори привредника. Српски део привредне делегације чине представници 55 компанија.
У Астани је у току изложба „Експо 2017“, коју би председник владе такође могао да обиђе.
„Српски фијат“ у првом плану
Домаћини су поводом Вучићеве посете, према истим изворима, планирали да једној улици у Астани дају име нашег чувеног научника Николе Тесле. Ипак, у центру пажње биће економија, као и питање извоза „српског фијата“ на тржиште Евроазијске економске уније.
Председник Казахстана је, током посете Београду, августа прошле године, дао гаранције да ће један контингент аутомобила „фијат“ произведени у Србији бити увезен без царина, као и да ће подржати повлашћени увоз „фијата“ у Евроазијску економску унију.
Такође је најавио да ће Казахстан подржати успостављање зоне слободне трговине са Србијом.
Назарбајев је том приликом у више наврата подвукао да је Србија важан партнер његове земље у Европи, али да још нису искоришћене све, иначе велике могућности за економску сарадњу.
Он је тада навео и да у Казахстану послује 15 компанија са српским капиталом и да његова земља рачуна на долазак нових компанија из Србије, посебно ангажованих на изградњи инфраструктуре.
Током посете Назарбајева Београду одржано је и прво заседање Међувладине српско-казахстанске комисије.
Робна размена Србије и Казахстана у 2015. години износила је свега 166,6 милиона долара, уз дефицит на српској страни од 117,8 милиона долара.
У српском извозу доминирају материјали, машине и транспортни уређаји, док Србија из Казахстана увози највише енергенте, нафту и минерална уља.
Извор: Танјуг