Премијер Србије Александар Вучић предводи државно-привредну делегацију у дводневној посети Казахстану, у чијем фокусу ће бити економске теме. У престоници Астани биће одржан и бизнис форум на коме ће учествовати представници 57 српских и око 200 казахстанских компанија.
Чему Србија може да се нада, с обзиром на изузетно скромну робну размену са Казахстаном, која је, могло би се рећи, симболична. Вредност прошлогодишње укупне размене добацила је до 166,6 милиона долара, уз наш извоз од само 24,4 милиона, каже за Спутњик директор сектора за економске односе са иностранством у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Ђурђевић. Укупна размена у 2015. забележила је пад од 22,5 одсто у односу на 2014.
Ни ове године није било ништа боље. У првих пола године вредела је 23,6 милиона долара, а наш извоз 9,3 милиона. Више него симболично, поготово с обзиром на то да је у питању земља која је захваљујући нафти и гасу прошле године остварила БДП од 173 милијарде долара, чији је приход по становнику 10.508 долара.
Казахстан је 2000. године постао прва бивша совјетска република која је отплатила свој дуг ММФ-у, седам година пре планираног рока.
На питање шта Србија може да понуди Казахстану, земљи које је у једној од протеклих година имала и двоцифрен раст БДП-а, Ђурђевић каже да су анализе показале да могућност за сарадњу постоји у грађевинској оперативи, машиноградњи, енергетској и хемијској индустрији, пре свега.
Има је и у пољопривреди и прехрамбеној индустрији. Тако је, додао је он, и конципирана наша делегација, да она буде састављена од представника тих области. Представници 57 наших фирми које учествују на форуму су из тих области, плус из фармацеутског и сектора медицинске опреме и транспортно-саобраћајних решења.
„Многа су очекивања од ове посете Казахстану самим тим јер је то државно-привредна делегација. Кад су састанци на највишем нивоу премијера и председника, онда се та прилика може искористити и за конкретно склапање послова. Надамо се да ћемо из ове посете успети да добијемо одређен број привредних уговора који ће утицати и на смањење трговинског дефицита“, каже Ђурђевић.
Тог је мишљења и казахстански политиколог Едуард Полетајев. И он констатује да је робна размена између Србије и Казахстана тренутно на ниском нивоу, али сматра да ће недавно формиран казахстанско-српски пословни савет допринети њеном повећању. Постоје, каже он, озбиљни планови за проширење економске сарадње, и зато можемо очекивати конкретне пројекте.
Указујући на могуће правце, он је подсетио да су казахстанско-српски односи успостављени пре 20 година, у ствари наставак оних у време СССР-а и СФРЈ, пре свега у сфери грађевинарства. Он је напоменуо да је у изградњи првог казахстанског метроа, у граду Алма Ата, учествовала и српска фирма.
„Стога, мислим да је грађевинарство и даље приоритетан правац сарадње Београда и Астане. Осим тога, сматрам да и туризам има велике перспективе јер Казахстанци већ знају да је Србија синоним за квалитетан и јефтин одмор. Трећи правац сарадње су евентуална улагања казахстанских бизнисмена у српску привреду, јер са једне стране казахстански привредници се не боје евентуалних ризика, а са друге стране веома цене што Србија има добре односе и са ЕУ и са Русијом, односно Евроазијском економском унијом“, истакао је Полетајев за Спутњик.
Он сматра да је неопходна ваљана презентација српских пројеката у Казахстану и да је пословни форум добра прилика за то.
„Не бих рекао да су шансе за извоз српских производа у Казахстан веће него у Русију, ипак, руско тржиште је много веће. Али Казахстан може да буде интересантан српским произвођачима пре свега као део евроазијског тржишта, али и као регионални чвор за дистрибуцију српских производа у земље Централне Азије. Стога, српско-казахстански односи имају веома озбиљне перспективе“, закључио је казахстански политиколог.
На питање о могућностима извоза Фијата, с обзиром на начелни договор о томе, Ђурђевић је подсетио да све земље Евроазијске уније треба да дају сагласност на бесцарински увоз Фијата. „Поред Русије, Белорусије и Казахстана, ту сагласност треба да дају Јерменија и Киргизија. На томе сада треба да се ради. Ми се надамо да ћемо у току ове посете ту сагласност од Казахстана добити“, рекао је представник ПКС.
Он је, међутим, напоменуо да се ту поставља и питање реципроцитета, да ли ћемо ми самим споразумом о бесцаринском извозу бити у ситуацији да бесцарински увозимо возила са тржишта Евроазијске уније. Дакле, Казахстан је једна од земаља чија је сагласност потребна да би тај извоз кренуо, констатовао је Ђурђевић.
Он је посебно указао на наш велики минус у размени са Казахстаном који је последица нашег увоза енергената.
„Нама је важно што имамо споразум о слободној трговини са Казахстаном, али треба да издејствујемо и зону слободне трговине. Током последње посете председника Казахстана Нурсултана Назарбајева Србији та иницијатива је подржана, како би се помоћу тог инструмента наш дисбаланс смањио, а наш извоз повећао“, закључио је Ђурђевић.
