Он је на месту поглавара Српске православне цркве провео 19 година, изабран је 1. децембра 1990. године, када је заменио болесног патријарха Германа.
Патријарх Павле (световно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији, у данашњој Хрватској.
У том месту је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
Павле је постао 44. поглавар СПЦ, а устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.
Посетио је бројне православне цркве: Цариградску, Александријску, Јерусалимску, Руску, Бугарску, Румунску, Грчку, Грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.
Објавио је две књиге: „Питања и одговори чтецу пред производство“ (1988) и „Девич, манастир светог Јоаникија Девичког“ (1989). Заслугом Патријарха Павла објављено је и допуњено издање „Србљака“ (1986). Био је председник Литургијске комисије која је издала Службеник.
Почасни је доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку.
Влада Србије је 13. јануара 2005. именовала патријарха Павла за почасног председника Фонда за Косово и Метохију.
Током посете Русији у јануару 2002. године патријарху Павлу су уручене две значајне награде: Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог Апостола Андреја Првозваног.
Председник СЦГ Светозар Маровић одликовао је у септембру 2004. године патријарха Павла, на његов деведесети рођендан, Орденом Немање првог степена.
Поводом Дана државности Србије, 15. фебруара 2007. године, принц Александар Карађорђевић доделио је патријарху Павлу Орден Карађорђеве звезде првог степена.
Патријарху Павлу је 2009. додељен руски орден Достојанство због „значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и СПЦ прошли“.
Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лечењу у Војно-медицинској академији у Београду, а 8. октобра 2008. године поднео је молбу Светом архијерејском Сабору СПЦ да му „због здравствених разлога и немоћи“ дозволи да се повуче из активне службе.
Молба патријарха Павла на Сабору СПЦ 11. новембра 2008. године није усвојена.
Говорио је грчки, руски и немачки језик.
